Page 21 - George Orwell - 1984
P. 21

'çordç Orvel – 1984.



                   bosa. Tako je bilo i sa svim evidentiranim Ćinjenicama, bile one male ili velike. Sve
                   je bledelo i prelazilo u svet senki u kome na kraju Ćovek nije mogao biti siguran ni
                   åto se tiĆe datuma u godini.
                          Vinston baci pogled na drugu stranu hodnika. U boksu prekoputa marljivo je
                   poslovao neki Tilotson, Ćovek malog rasta, precizno izvuĆenih crta i jake brade od
                   koje su mu obrijani obrazi izgledali crni. On je drçao savijene novine na kolenu i
                   neåto govorio u diktograf, ustima sasvim uz mikrofon kao da çeli da mu reĆi ostanu
                   tajna izmeću njega i aparata. U jednom trenutku podiçe pogled i sa naoĆara mu se
                   odbi neprijateljski sjaj u Vinstonovom pravcu.

                          Vinston je Tilotsona jedva i poznavao i nije imao pojma kojim se poslom
                   ovaj bavi. Sluçbenici Odeljenja dokumentacije nisu rado govorili o svom poslu. U
                   drugoj sali bez prozora, sa dva reda boksova i beskonaĆnim åXåtanjem papira i
                   zvukova glasova koji mrmolje u diktograf, bilo je tuce ljudi koje Vinston Ćak ni po
                   imenu nije znao, iako ih je svakog dana vićao kako çure hodnicima gore-dole ili
                   gestikuliraju tokom Dva minuta mrçnje. Znao je da u boksu odmah do njegovog
                   çenica pepeljaste kose argatuje iz dana u dan traçHĄi u åtampi i izbacujuĄi iz nje
                   imena ljudi koji su bili ispareni i za koje se stoga smatralo da nisu uopåte ni
                   postojali. U tome je bilo neke logike, jer je i sam njen muç bio isparen pre dve ili
                   tri godine. A nekoliko boksova dalje, jedno blago, povuĆeno, sanjalaĆko stvorenje
                   po imenu Emplfort, Ćovek veoma dlakavih uåiju i zaĆXćujuĄeg talenta za
                   çongliranje rimama i metrima proizvodilo je izopaĆene verzije - definitivne
                   tekstove, kako se zvaniĆno govorilo - pesama koje su bile postale ideoloåki opasne
                   no koje je ko zna zaåto trebalo zadrçati u antologijama. A ova sala sa svojih
                   pedesetak sluçbenika bila je samo jedna od podsekcija, Ąelija tako reĄi, u
                   preogromnosti Odeljenja dokumentacije. Ispred, iza, iznad i ispod nje bilo je
                   drugih rojeva sluçbenika koji su radili na nezamislivom mnoåtvu raznih poslova. Tu
                   su bile ogromne åtamparije sa pomoĄnicima urednika, struĆnjacima za tipografiju i
                   bogato opremljenim laboratorijama za falsifikovanje fotografija. Tu je bila
                   televizijska sekcija sa tehniĆarima, producentima i ekipama glumaca posebno
                   odabranim po talentu za imitiranje glasova. Tu su bile armije evidentiĆara Ćija je
                   duçnost bila da sastavljaju spiskove knjiga i Ćasopisa koje je trebalo povuĄi. Tu su
                   bili ogromni trezori gde su se Ćuvali popravljeni dokumenti i skrivene peĄi gde su se
                   spaljivali originalni primerci. A negde, neznano gde, potpuno bezimeni, tu su bili u
                   rukovodeĄi mozgovi koji su koordinirali sve te poslove i stvarali politiku po kojoj je
                   bilo potrebno da se ovaj deo proålosti saĆuva, ovaj falsifikuje, a onaj uniåti.

                          Pa i samo Odeljenje dokumentacije je bilo samo jedan od ogranaka
                   Ministarstva istine, Ćiji je glavni posao bio ne da rekonstruiåe proålost, nego da
                   graćane Okeanije snabdeva novinama, filmovima, udçbenicima, telekranskim
                   programima, dramama, romanima - svim moguĄim vrstama informacija, prosvete i
                   zabave, od skulptura do parola, od lirskih pesama do bioloåkih traktata, i od deĆjih
                   Ćitanki do reĆnika Novogovora. Ministarstvo se staralo ne samo za mnogostruke
                   potrebe Partije, nego je ponavljalo celu operaciju na niçem nivou, za potrebe
                   proletarijata. Postojao je Ćitav niz posebnih odeljaka koji se bavio stvaranjem
                   knjiçevnosti, muzike, drame i svih vrsta zabave za proletere. Tu su se proizvodili
                   bulevarski listovi koji su pisali gotovo iskljuĆivo o sportu, zloĆinima i astrologiji,
                   senzacionalni petparaĆki romani, filmovi prepuni seksualnih içivljavanja, i
                   sentimentalni ålageri koje je od poĆetka do kraja komponovao jedan posebni
                   aparat sliĆan kaleidoskopu, nazvan versifikator. Postojala je Ćak i cela podsekcija -
                   u Novogovoru nazvana Pornosekcija - koja je proizvodila najniçu vrstu pornografije
                   i slala je u zapeĆDĄenim paketima; njene proizvode Ćlanovi Partije, sem onih koji
                   su na njima radili, nisu smeli da vide.
                          Dok je Vinston radio, uz pneumatiĆne cevi behu ispale joå      tri poruke; u
                   pitanju su, mećutim, bili jednostavni poslovi, tako da je s njima bio gotov pre no



                                                         21/151
   16   17   18   19   20   21   22   23   24   25   26