Page 20 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

jednostavnoj greåci koja se mogla popraviti za dva-tri minuta. U februaru, dakle
pre nepuna dva meseca, Ministarstvo obilja bilo je objavilo obeĄanje (zvaniĆna
formula je bila kategoriĆka obaveza) da se sledovanje Ćokolade u 1984. godini neĄe
smanjivati. Vinston je, mećutim, znao da Ąe se u stvari, veĄ krajem tekuĄe
nedelje, sledovanje smanjiti sa trideset grama na dvadeset. Bilo je potrebno samo
zameniti prvobitno obeĄanje upozorenjem da Ąe u aprilu verovatno biti potrebno
smanjiti sledovanje.

Kako je s kojom porukom bio gotov, Vinston, je spajao diktografisane
ispravke sa odgovarajuĄim brojem Tajmsa i ubacivao u pneumatiĆnu cev. Zatim je,
pokretom skoro potpuno nesvesnim, guçvao poruke i sve beleåke koje je usput
napravio, i ubacivao ih u rupe za pamĄenje da ih proguta vatra.
äta se deåavalo u nevićenom lavirintu kuda su vodile pneumatiĆne cevi, nije
znao podrobno; imao je samo opåtu predstavu. ąim bi se sve ispravke potrebne za
ovaj ili onaj broj Tajmsa skupile, taj broj bi se preåtampao, prvobitni primerak
uniåtio, a popravljeni primerak unosio na njegovo mesto u arhivi. Tom postupku
stalne izmene bile su podvrgnute ne samo novine, nego i knjige, Ćasopisi, broåure,
plakati, leci, filmovi, magnetofonske trake, karikature, fotografije - sve vrste
knjiçevnosti i dokumentacije koja bi ma na koji naĆin mogla imati politiĆkog ili
ideoloåkog znaĆaja. Proålost se açurirala iz dana u dan, skoro iz minuta u minut. Na
taj naĆin se za sva predvićanja Partije moglo dokumentima dokazati da su bila
taĆna; a nije se dopuåtalo da ijedna vest, ijedna izraçena misao u suprotnosti sa
momentalnim potrebama ostane na ma koji naĆin zapisana. Sveukupna istorija beåe
postala palimpsest sa koga se, upravo onoliko puta koliko je bilo potrebno grebao
stari tekst i upisivao novi. Ni u kom sluĆaju ne bi bilo moguĄe posle takvog
ispravljanja dokazati da je iåta bilo falsifikovano. NajveĄi odsek Odeljenja
dokumentacije, daleko veĄi od onoga u kome je radio Vinston, saĆinjavali su ljudi
Ćija je duçnost jednostavno bila da pronalaze i skupljaju sve primerke knjiga,
novina i ostalih dokumenata koji su bili neispravljeni te ih je stoga trebalo uniåtiti.
Ovaj ili onaj broj Tajmsa koji je, zbog promena u politici ili pogreånih predvićanja
Velikog Brata, bio i po desetinu puta preraćivan, stajao je onako preraćen, ali sa
originalnim datumom, u arhivi, i nije postojao nijedan drugi njegov primerak koji bi
ga mogao uterati u laç. Knjige su isto tako bile povlaĆene i u nekoliko navrata
preraćivane, a zatim se ponovo izdavale a da se niĆim nije priznavalo da su
LĆinjene ikakve izmene. ąak se ni u pisanim uputstvima koja je Vinston primao i
bez izuzetka uniåtavao Ćim bi bio gotov nije pominjalo niti nagoveåtavalo da treba
poĆiniti bilo kakav falsifikat; uvek se govorilo o greåkama, omaåkama, åtamparskim
greåkama ili pogreåno navedenim podacima koje je u interesu taĆnosti trebalo
popraviti.

U stvari, mislio je on ispravljajuĄi cifre Ministarstva obilja, tu i nije u
pitanju falsifikat. Posredi je prosto unoåenje jedne besmislice umesto druge.
NajveĄi deo materijala s kojim se radilo nije imao nikakve veze sa stvarnoåĄu, Ćak
ni onakve veze kakva postoji u direktnoj laçi. StatistiĆki podaci su i u prvobitnom i
u doteranom obliku bili Ćista fantazija. Vrlo Ćesto je trebalo izmisliti ih sam. Na
primer, Ministarstvo obilja je bilo predvidelo da Ąe se u Ćetvrtom tromeseĆju 1983.
proizvesti sto Ćetrdeset i pet miliona pari cipela. Poslednja vest je glasila da je
stvarno proizvedeno åezdeset i dva miliona. Vinston mećutim unese u redigovanu
verziju cifru od pedeset i sedam miliona, da bi se kasnije mogla opravdati
uobiĆajena tvrdnja da je norma premaåena. No bilo kako bilo, cifra od åezdeset i
dva miliona nije bila niåta bliça istini no cifra od pedeset i sedam, ili sto Ćetrdeset i
pet miliona. Vrlo je verovatno bilo da nije proizveden nijedan par. Joå verovatnije
da niko nije ni znao koliko je proizvedeno, a kamoli da mu je do toga stalo. Svako
je znao samo to da su astronomske koliĆine proizvedenih cipela za svako
tromeseĆje postojale samo na papiru, a da je dobra polovina stanovniåtva Okeanije

20/151