Page 18 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

Vinston opusti ruke niz slabine i polako napuni pluĄa vazduhom. Misao mu se
izgubi u lavirintskom svetu dvomisli. Znati i ne znati, biti svestan potpune istinitosti
izgovarajuĄi paçljivo konstruisane laçi, imati istovremeno dva miåljenja koja su se
mećusobno iskljuĆivala, znajuĄi da su protivreĆna a ipak verujuĄi u oba; sluçiti se
logikom protiv logike, odbacivati moral zahtevajuĄi ga, verovati da je demokratija
nemoguĄa a da je Partija Ćuvar demokratije; zaboravljati sve åto je trebalo
zaboraviti a onda to ponovo vratiti u pamĄenje u potrebnom trenutku pa ga zatim
smesta ponovo zaboraviti; i pre svega, istom postupku podvrgnuti i sam taj
postupak. To je bila vrhunska finesa: svesno se dovesti u stanje nesvesnosti, a
onda, postati nesvestan upravo izvråenog Ćina samohipnoze. ąak i sama reĆ
dvosmisao, da bi se shvatila, zahtevala je upotrebu dvomisli.
Instruktorka im beåe ponovo komandovala 'mirno'. "A sad da vidimo ko moçe
da dotakne prste na nogama!" izbaci ona s puno entuzijazma. "Prvo iz kukova,
drugovi. Je'n - dva! Je'n - dva!..."
Vinstonu je bila odvratna ova veçba, od koje su mu bolovi sevali od peta do
zadnjice i vrlo Ćesto na kraju ponovo dolazio napad kaålja. Iz njegovih meditacija
nestade ono poluzadovoljstvo. Proålost je, razmiåljao je on, ne samo izmenjena
nego upravo uniåtena. Jer kako se moçe ustanoviti ma i najoĆiglednija Ćinjenica
ako van Ćovekovog pamĄenja nije bilo nikakve evidencije? On pokuåa da se seti kad
je prvi put Ćuo za Velikog Brata. UĆini mu se da je to moralo biti negde åezedsetih
godina, ali nije bio sasvim siguran. Po istorijskim spisima Partije Veliki Brat je,
razume se, bio voća i Ćuvar Revolucije joå od najranijih njenih dana. Njegovi
poduhvati postepeno su bili gurani u proålost, tako da su se na kraju pruçali unatrag
sve do fantastiĆnog sveta Ćetrdesetih i tridesetih godina, kada su se kapitalisti u
svojim Ćudnim cilindriĆnim åHåirima vozili londonskim ulicama u velikim blistavim
automobilima ili konjskim fijakerima sa staklenim vratima. Do koje je mere ta
legenda bila istinita a do koje izmiåljena, nije se moglo znati. Vinston se Ćak nije
seĄao ni samog datuma kad je Partija postala. Koliko je znao, za reĆ "englsoc" nije
Ćuo pre 1960. godine, no moguĄe je bilo da je ona u starogovorskom obliku -
'engleski socijalizam' - i ranije bila u upotrebi. Sve se topilo u maglu. Ponekad se
doduåe moglo taĆno utvrditi da je ovo ili ono laç. Na primer, tvrdnja partijskih
istorijskih spisa da je Partija izmislila avion bila je neistinita. On se seĄao aviona
joå iz najranijeg detinjstva. Ali dokazati se nije moglo niåta. Nikad i ni za åta nije
bilo dokaza. Jedan jedini put u çivotu, Vinston je u ruci drçao neporeciv
dokumentarni dokaz da je jedna istorijska Ćinjenica bila falsifikovana. A u toj
prilici...
"Smit!" izdra se goropadniĆki glas sa telekrana. "6079 Smit V.! Jeste, vi! Niçe
se sagnite! Umete vi i bolje. Samo åto se ne zalaçete. Tako, druçe, tako je veĄ
bolje. Sad stanite svi na mestu voljno i gledajte mene."
Vinstona beåe najednom oblio vreo znoj. Lice mu ostade potpuno
bezizrazno. Nikad ne pokazuj strah! Nikad ne pokazuj mrçnju! Jedan treptaj oko
moçe da izda. Stajao je i posmatrao instruktorku kako podiçe ruke iznad glave i -
ne bi se moglo reĄi elegantno, ali zato primetno uredno i efikasno - saginje i dotiĆe
prvim zglobovima prstiju pod izmeću stopala.
"Eto tako, drugovi! To hoĄu da vidim! Gledajte me joå jedanput. Meni je
trideset devet godina; imam Ćetvoro dece. Sad gledajte." Ona se ponovo saçe.
"Vidite da ne savijam kolena. Svi vi moçete to isto ako hoĄete!" dodade ona
ispravljajuĄi se. "Svako ko je mlaći od Ćetrdeset pet moçe da dotakne prste na
nogama. Nismo svi toliko povlaåĄeni da se moçemo boriti u prvim redovima, ali bar
moçemo da odrçavamo dobru kondiciju. Pomislite na naåe momke na malbarskom
frontu! I na mornare u ploveĄim tvrćavama! Samo pomislite kako je tek njima. A
sad pokuåajte ponovo. Sad je veĄ bolje, druçe, tako je mnogo bolje," dodade ona

18/151