Page 145 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

veoma suptilan izraz svakom znaĆenju koje bi Ćlan Partije legitimno çeleo da
prenese sagovorniku ili Ćitaocu, iskljuĆujuĄi pri tom sva druga znaĆenja kao i
moguĄnost da se do njih doće posrednim putem. To se postizalo delimiĆno
izmiåljanjem novih reĆi, no pre svega izbacivanjem nepoçeljnih reĆi i uklanjanjem
neortodoksnih znaĆenja iz preostalih reĆi; Ćak uklanjanjem svih sekundarnih
znaĆenja ukoliko je moguĄe. NaveåĄemo jedan primer. ReĆ slobodan je postojala i
u Novogovoru, ali se mogla upotrebiti samo u reĆenicama kao åto su 'Ovo sediåte je
slobodno' ili 'BiĄu tako slobodan da vas zamolim za jedan çilet'. U starom smislu
'politiĆki slobodan' ili 'intelektualno slobodan' nije se mogla upotrebiti, poåto
politiĆka i intelektualna sloboda viåe nisu postojale ni kao pojmovi, zbog Ćega su
nuçno bile bezimene. Sasvim nevezano s izbacivanjem jeretiĆkih reĆi, suçavanje
reĆnika je bilo samo sebi cilj; nijednoj reĆi koja nije bila neophodna nije se
dopuåtalo da ostane u çivotu. Novogovor je bio zamiåljen ne da proåiri nego da suzi
krug pojmova dostupnih ljudskoj misli, i toj svrsi je posredno koristilo smanjivanje
broja reĆi na minimum.

Novogovor se zasnivao na engleskom jeziku kakav poznajemo danas, mada
bi mnoge reĆenice Novogovora, Ćak i kad ne bi sadrçale novogovorne reĆi, bile
jedva razumljive danaånjem Ćitaocu koji govori engleski. Novogovorske reĆi bile su
podeljene u tri posebne kategorije, poznate kao reĆnik A, reĆnik B (ili kombinovane
reĆi) i reĆnik C. BiĄe jednostavnije govoriti o svakoj kategoriji posebno, no
gramatiĆke osobenosti jezika Ąemo razmotriti u odeljku posveĄenom reĆniku A,
poåto za sve tri kategorije vaçe ista pravila.

ReĆnik A. ReĆnik A se sastojao od reĆi potrebnih u svakodnevnim stvarima -
jelu, piĄu, radu, oblaĆenju, penjanju i silaçenju po stepenicama, voçnji u vozilima,
obraćivanju vrta, kuvanju i sliĆno. Sastojao se gotovo u potpunosti od reĆi koje veĄ
imamo - udariti, trĆati, pas, drvo, kuĄa, njiva - ali u porećenju s danaånjim
engleskim reĆnikom njihov broj je bio izvanredno mali, dok su im znaĆenja bila
odrećena daleko stroçe. Sve dvosmislenosti i nijanse znaĆenja bile su istrebljene. U
onoj meri u kojoj je to uopåte moguĄe, novogovorska reĆ iz ove kategorije nije bila
niåta drugo do jedan staccato zvuk koji izraçava jedan jedini jasno razumljiv
pojam. ReĆnik A bi bilo nemoguĄe upotrebiti u knjiçevnosti ili u diskusiji o politici
ili filozofiji. Njegova svrha je bila da izraçava jedinstvene, celishodne misli, koje su
se obiĆno ticale konkretnih predmeta ili fiziĆkih dela.
Gramatika Novogovora imala je dve jasno izraçene osobenosti. Prva je bila
gotovo potpuna univerzalnost svih vrsta reĆi. Svaka reĆ (u principu je to vaçilo i za
vrlo apstraktne reĆi kao åto su ako ili kad) mogla se upotrebiti i kao glagol, i kao
imenica, i kao pridev, i kao prilog. Izmeću imeniĆnog i glagolskog oblika, ukoliko su
poticali od istog korena, nije bilo nikakve razlike. Ovo pravilo je samo po sebi
uniåtilo veliki broj arhaiĆnih oblika. ReĆ misliti, na primer, u Novogovoru nije
postojala. Njeno mesto zauzimala je reĆ misao, koja je sluçila i kao glagol i kao
imenica. Ovde se nije primenjivao nikakav etimoloåki princip: u nekim sluĆajevima
je zadrçavan prvobitni imeniĆki oblik, a u nekim glagolski. ąak i kad glagol i
imenica srodnog znaĆenja nisu bili etimoloåki povezani, Ćesto se iz jezika izbacivalo
bilo jedno bilo drugo. ReĆ seĄi, na primer, nije postojala; njeno znaĆenje je
sadrçala reĆ noç, koja se upotrebljavala i kao glagol i kao imenica. Pridevi, uvek
srednjeg roda, obrazovali su se dodavanjem nastavka -asto imenici (koja je
istovremeno bila i glagol), a prilozi dodavanjem nastavka -sno. Tako je, na primer,
brzinasto znaĆilo 'brz', a brzinosno znaĆilo 'brzo'. Neki od naåih danaånjih prideva -
dobar, jak, velik, crn, mek - upotrebljavali su se i u Novogovoru, ali njihov broj je
bio veoma mali. Za njima se oseĄala slaba potreba, jer se skoro svaki pridev mogao
izvesti dodavanjem nastavka -asto. Nijedan od danaånjih priloga nije se zadrçao,
sem onih koji se veĄ zavråavaju na -sno. Prilog blizu na primer, glasio je blizinosno.

145/151