Page 147 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

pravilni oblici dvosmisasto i zloseksasti bili nezgodni za izgovor. U principu,
mećutim, svim reĆima B mogli su se dodavati pravilni nastavci, koji su u svim
sluĆajevima bili jednaki.

Neke reĆi B imale su veoma istanĆano znaĆenje, jedva shvatljivo nekome ko
nije vladao jezikom kao celinom. Uzmimo na primer jednu tipiĆnu reĆenicu iz
Tajmsovih uvodnika: Staromislitelji ne trbuhoseĄaju englsoc. NajkraĄi prevod te
reĆenice na Starogovor bi bio: "Oni Ćiji je naĆin miåljenja formiran pre Revolucije
ne mogu u potpunosti emotivno shvatiti principe engleskog socijalizma." No to ne bi
bio taĆan prevod. Pre svega, da bi se potpuno shvatila gornja novogovorska
reĆenica, morala bi se imati jasna predstava o tome åta znaĆi englsoc. Sem toga,
samo onaj ko je dobro upuĄen u englsoc moçe do kraja shvatiti punu snagu reĆi
trguhoseĄati, naime slepo i oduåevljeno prihvatiti, åto je danas teåko zamislivo; ili
punu snagu reĆi staromisao, koja je bila neraskidivo vezana sa predstavom zla i
dekadencije. Mećutim, specijalna funkcija izvesnih novogovorskih reĆi, meću njima
i reĆi staromisao, nije se sastojala toliko u tome da izraçavaju znaĆenja koliko da
ih uniåtavaju. ZnaĆenje tih reĆi, kojih je po prirodi stvari bilo malo,bilo je
proåireno do te mere da su obuhvatale celu grupu drugih reĆi; te druge reĆi, poåto
je njihovo znaĆenje sad prenosio jedan jedini lako razumljiv izraz, mogle su se
odbaciti i zaboraviti. NajveĄa teåkoĄa koju su imali sastavljaĆi reĆnika novogovora
nije bila u izmiåljanju novih reĆi nego u tome da taĆno utvrde åta novoizmiåljene
reĆi znaĆe; to jest da utvrde koje grupe ostalih reĆi one ukidaju samim svojim
postojanjem.

Kao åto smo veĄ videli na sluĆaju reĆi slobodan, reĆi koje su nekad imale
jeretiĆko znaĆenje bile su ponekad poåtećene, buduĄi pogodne za upotrebu; no u
tom sluĆaju bile su oĆLåĄene od svih nepoçeljnih sekundarnih znaĆenja. Bezbroj
drugih reĆi - Ćast, pravda, moral, internacionalizam, demokratija, nauka i religija -
jednostavno su prestale da postoje. Njihovo znaĆenje je obuhvatala, - i
obuhvatajuĄi ga, ukidala - åDĆica uopåtenih reĆi. Sve reĆi koje su bile vezane za
pojmove slobode i jednakosti, na primer, obuhvatala je jedna jedina reĆ, zlomisao
(misaoni zloĆin), dok je sve reĆi vezane za pojmove objektivnosti i racionalizma
obuhvatala reĆ staromisao. VeĄa preciznost bila bi opasna. Od Ćlana Partije se
zahtevalo shvatanje sliĆno onome koje je imao stari Hebrejac: ovaj je naime znao,
bez nekih detalja, da svi ostali narodi oboçavaju 'laçne bogove'. Nije mu bilo
potrebno da zna da se ti bogovi zovu Vaal, Oziris, Moloh, Astarot, itd.; åto je manje
znao o njima, bolje je bilo za njegovu pravovernost. On je znao za Jehovu i
Jehovine zapovesti; znao je, prema tome, da su svi bogovi sa drugim imenima i
drugim atributima laçni. Na pribliçno isti naĆin, Ćlan Partije je znao koje je
ponaåanje pravilno, a u vrlo maglovitom, uopåtenom smislu znao kakva su skretanja
od njega moguĄa. Njegov seksualni çivot, na primer, u potpunosti su regulsale dve
novogovorske reĆi: zloseks (seksualni nemoral) i dobroseks (krepost). ReĆ zloseks
obuhvatala je sve seksualne prestupe - blud, preljubu, homoseksualnost i ostale
perverzije - kao i normalno seksualno opåtenje ukoliko je samo sebi cilj. Nabrajati
ih poimence nije bilo potrebno jer su svi predstavljali jednaku krivicu i, po pravilu,
svi kaçnjavani smrĄu. U reĆniku C, koji se sastojao od izraza koji se koriste u nauci
i tehnici, moglo je biti potrebno da se izvesnim seksualnim skretanjima daju
specijalni nazivi, ali obiĆnom graćaninu nije bila potreba da ih zna. On je znao åta
znaĆi dobroseks - naime, normalni seksualni odnos izmeću muça i çene, s jedinom
svrhom da se zaĆnu deca, bez fiziĆkog zadovoljstva po çenu; sve ostalo je bilo
zloseks. U Novogovoru je retko bilo moguĄe iĄi za kakvom jeretiĆkom misli dalje od
saznanja da je ona jeretiĆka; dalje od te granice nisu postojale reĆi da tu misao
izraze.

147/151