Page 150 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

karakteristike Novogovora vremenom postojale sve naglaåenje - reĆi bi bilo sve
manje a njihova znaĆenja bi bila sve oåtrije omećena, Ćime bi se smanjila i sama
moguĄnost da se upotrebe u nedoliĆne svrhe.
Kad Starogovor bude jednom zauvek prevazićen, biĄe prekinuta poslednja
veza s proåloåĄu. Istorija je veĄ bila preraćena, ali su odlomci knjiçevnosti iz
proålih vremena, nepotpuno cenzurisani, ovde-onde joå uvek postojali, te ih je
neko ko bi i dalje pamtio Starogovor mogao proĆitati. U buduĄnosti bi takvi
odlomci, Ćak i kad bi kojim sluĆajem ostali neuniåteni, bili nerazumljivi i
neprevodivi. Sa Starogovora na Novogovor se nije mogao prevesti nijedan pasus,
ukoliko se nije odnosio na kakav tehniĆki postupak ili kakvu vrlo jednostavnu
svakodnevnu radnju, ili veĄ sam po sebi bio politiĆki u skladu s principima englsoca
(dobromisleno, kako bi se to reklo u Novogovoru). To je praktiĆno znaĆilo da se
nijedna knjiga napisana pre otprilike 1960. godine nije mogla prevesti u celini.
Predrevolucionarna knjiçevnost se mogla podvrĄi samo ideoloåkom prevodu - to
jest, izmenjivanju kako smisla tako i jezika. Uzmimo na primer onaj dobro poznati
stav iz Deklaracije nezavisnosti:

Za oĆigledne istine drçimo da su svi ljudi jednaki stvoreni, da ih je Tvorac
nekim neotućivim pravima obdario, i da se pravo na çivot, slobodu, i traçenje sreĄe
meçdu tim pravima nalaze. Da se radi ostvarenija tih prava meçdu ljudima vlade
postavljaju, Ćija moĄ potiĆe iz saglasnosti onih kojima vladaju. Da je, kad god koja
vlada poĆne tome na åtetu raditi, pravo narodno da izmeni je ili ukine, i novu vladu
postavi...

Ovaj stav se nikako ne bi mogao prevesti na Novogovor, a da se pri tom
RĆuva prvobitni smisao. Najpribliçniji prevod bi se sastojao u tome da se ceo taj
stav saçme u jednu jedinu reĆ, zlomisao. Prevod celog stava mogao bi biti samo
ideoloåki, on bi Dçefersonove reĆi pretvorio u panegirik apsolutizmu.
Veliki deo knjiçevnosti proålih vremena veĄ je u stvari bio izmenjena na taj
naĆin. Iz razloga prestiça bilo je poçeljno saĆuvati uspomenu na izvesne istorijske
liĆnosti, uskladivåi pri tom njihova dosignuĄa s filozofijom englsoca. Stoga su se u
to vreme sa Starogovora na Novogovor prevodili äekspir, Milton, Svift, Bajron,
Dikens i neki drugi pisci; po obavljenom prevodu, njihove prvobitne tekstove, kao i
sve åto je preostalo iz knjiçevnosti proålih vremena, Ćekalo je uniåtenje. To
prevoćenje se odvijalo sporo i s teåkoĄama, te se nije oĆekivalo da Ąe poduhvat biti
gotov pre prve ili druge decenije dvadeset prvog veka. Bilo je takoće Ćisto
utilitarne literature - neophodnih tehniĆkih priruĆnika i sliĆnog - u velikim
koliĆinama; s njima je takoće trebalo postupiti na isti naĆin. Uglavnom je iz tog
razloga - da bi se ostavilo dovoljno vremena za ove prethodne prevode - bilo
odrećeno da se Novogovor konaĆno prihvati tek 2050. godine.

SADRæAJ

PRVI DEO ........................................................................................2
1. ..............................................................................................2
2. ............................................................................................ 10
3. ............................................................................................ 15
4. ............................................................................................ 19
5. ............................................................................................ 24
6. ............................................................................................ 31
7. ............................................................................................ 34

150/151