Page 146 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

Sem toga, suprotnost svakoj reĆi - ovo je takoće, u principu, vaçilo za sve
vrste reĆi - izvodila se dodavanjem prefiksa ne-, a pojaĆavanje dodavanjem
prefiksa viåe-, ili , za joå pojaĆanije oblike, dvaputviåe-. Tako je, na primer,
nehladno znaĆilo topao, (topla, toplo) dok je viåe hladno znaĆilo vrlo hladan, a
dvaputviåe hladno 'izuzetno hladan'. Takoće je bilo moguĄe, kao i u danaånjem
engleskom menjati gotovo svaku reĆ dodavanjem predmetaka, pre-, po-, uz-, pod-,
itd. Ovim naĆinima bilo je moguĄe drastiĆno smanjiti broj reĆi. Postojanje prideva
dobar, na primer, Ćinilo je izliånim pridev loå, poåto se çeljeni smisao mogao
izraziti isto tako dobro - u stvari, joå i bolje - reĆju nedobro. Svaki put kad su dve
reĆi saĆinjavale prirodan par suprotnosti, ceo se posao sastojao u tome koju
odbaciti. Taman, na primer se moglo zameniti pridevom nesvetlo, ili svetao
pridevom netamno,po çelji.

Druga karakteristiĆna crta gramatike Novogovora bila je pravilnost. Uz
nekoliko izuzetaka, koje Ąemo navesti niçe, svi su nastavci bili podvrgnuti istim
pravilima. Proålo vreme svih glagola obrazovalo se dodavanjem nastavka -o na
treĄe lice jednine. Proålo vreme od iĄi, na primer, glasilo je ideo, od sresti sretneo,
itd. Mnoçina se po pravilu obrazovala dodavanjem nastavka i, tako da je reĆ Ćovek
davala Ćoveci, prut - pruti, a lav - lavi. Svi pridevi su se poredili po istom pravilu,
tako da su komparativ i superlativ od dobar (u Novogovoru dobro, poåto su svi
pridevi bili srednjeg roda) glasili dobrije i najdobrije.
Jedine nepravilnosti bile su dopuåtene kod zamenica, pokaznih i odnosnih, i
pomoĄnih glagola. Bilo je takoće i izvesnih nepravilnosti u graćenju reĆi, diktiranih
potrebom da se govori brzo i lako. ReĆ teåka za izgovor, ili reĆ koja se mogla
pogreåno Ćuti, smatrala se ispco facto loåom reĆi; stoga se ponekad, radi eufonije,
zadrçavao arhaiĆni oblik ili unosila naknadna slova. No ova se potreba uglavnom
osetila u vezi s reĆnikom B. Zaåto se lakoĄi izgovora pridavala tolika vaçnost,
videĄemo u daljem tekstu ovog eseja.
ReĆnik B. ReĆnik B se sastojao od reĆi namerno sastavljenih u politiĆke
svrhe; naime od reĆi koje su ne samo u svakom sluĆaju imale politiĆki smisao,nego i
imale za cilj da onome ko ih izgovara nemetnu çeljeni mentalni stav. Bez potpunog
razumevanja principa na kojima je poĆivala englsoc, te reĆi je bilo teåko
upotrebljavati pravilno. U nekim sluĆajevima, one su se mogle prevesti na
Starogovor, pa Ćak i na reĆi iz reĆnika A, ali obiĆno uz dugo parafraziranje i
obavezno po ceni izvesnih finesa. ReĆi B predstavljale su neku vrstu verbalne
stenografije, koja je Ćesto cele krugove ideja izraçavala u svega nekoliko slogova, i
koja je u isto vreme bila preciznija i imala veĄu udarnu moĄ nego obiĆan jezik.
Sve reĆi B bile su kombinovane. (Kombinovane reĆi - na primer, diktograf -
nalazile su se, razume se, i u reĆniku A; no to su bile samo pogodne skraĄenice koje
nisu imale ideoloåke boje) Sastojale su se od dve ili viåe reĆi, ili delova dveju ili
viåe reĆi, stopljenih ujedno u obliku lakom za izgovor. Amalgam koji je odatle
proisticao uvek je bio istovremeno glagol i imenica, i menjao se po uobiĆajenim
pravilima. Da uzmemo samo jedna primer: reĆ dobromisao, koja je znaĆila, u
veoma grubom prevodu, 'ideoloåka i politiĆka ispravnost', ili, posmatrana kao
glagol, 'misliti na ideoloåki i politiĆki ispravan naĆin'. Njeni oblici su bili: glagol i
imenica, dobromisao; proålo vreme i prilog vremena proålog, dobromisao,prilog
vremena sadaånjeg, dobromisleĄi; pridev, dobromisleno; prilog, dobromislenosno;
glagolska imenica dobromislitelj.
ReĆi B se nisu gradile ni po kom etimoloåkom planu. Mogle su se sastavljati
od svih vrsta reĆi, porećanih bilo kojim redom i kresanih na bilo koji naĆin koji ih
je Ćinio lakim za izgovor ne oduzimajuĄi im pri tom smisao. Poåto je ovde bilo teçe
postiĄi eufoniju, nepravilni oblici su bili ĆHåĄi nego u reĆniku A. Na primer,
pridevski oblici od dobromisao i zloseks glasili su dobromisasto i zloseksasto, jer bi

146/151