Page 149 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

tkivo reĆi, njihov oåtri zvuk i izvesna namerna ruçnoĄa koja je bila u skladu s
principima englsoca, pruçala mu je dalju pomoĄ na tom putu.

Tu mu je i pomagala Ćinjenica åto je izbor reĆi bio vrlo mali. U odnosu na
naå, reĆnik Novogovora je bio krajnje skuĆen, s tim åto su se neprestano stvarali
novi naĆini pomoĄu kojih se mogao joå viåe suziti. Novogovor se razlikovao od
veĄine ostalih jezika upravo po tome åto mu se reĆnik svake godine suçavao umesto
da se åiri. Svako suçavanje je predstavljalo dobitak, jer åto je izbor manji, manje
je i iskuåenje da se razmiålja. Tvorci Novogovora su se nadali da Ąe se konaĆno
dospeti do artikulisanog govora koji bi tekao samo iz grkljana, bez ikakvog uĆHåĄa
viåih moçdanih centara. Taj cilj je otvoreno priznavala reĆ patkogovor, koja je
znaĆila 'gakati kao patka'. Kao i razne druge reĆi iz reĆnika B, ona je imala dva
znaĆenja. Ukoliko su miåljenja izraçena tim gakanjem bila politiĆki ispravna,
smisao je bio pohvalan: rekavåi za jednog od partijskih govornika da je dvaputviåe
dobar patkogovoritelj, Tajms mu je uĆinio srdaĆan i dragocen kompliment.

ReĆnik C. ReĆnik C je dopunjavao prva, i sastojao se samo od nauĆnih i
tehniĆkih izraza. Oni su bili sliĆni nauĆnim izrazima koje mi danas upotrebljavamo i
poticali iz istih korena, s tim åto se i u njihovom sluĆaju po obiĆaju vodilo raĆuna
da se nepoçeljna sekundarna znaĆenja izbace. Za njih su vaçila ista gramatiĆka
pravila kao i za reĆi iz prva dva reĆnika. I u obiĆnom i u politiĆkom govoru
upotrebljavalo se vrlo malo reĆi C. Svaki nauĆni radnik ili tehniĆar mogao je naĄi
sve potrebne reĆi u spisku koji se odnosio na njegovu uçu struku, ali mu je retko
davano viåe od åDĆice reĆi sa drugih spiskova. Broj reĆi zajedniĆkih za sve liste bio
je vrlo mali, a ni u jednom reĆniku nije postojala reĆ koja bi izraçavala funkciju
nauka kao navike duha ili metoda miåljenja, nezavisno od pojedinaĆnih grana.
ätaviåe, ni sama reĆ 'nauka' nije postojala, poåto je svako znaĆenje koje bi mogla
imati bilo veĄ u dovoljnoj meri sadrçano u reĆi englsoc.

Iz prednjeg se vidi da je u Novogovoru bilo gotovo nemoguĄe izraziti kakvo
jeretiĆko miåljenje, sem na veoma niskom nivou. Razume se, bilo je moguĄe
izgovoriti vrlo grube jeresi, neku vrstu vulgarnih izraza. Moglo se, na primer, reĄi
Veliki brat je nedobro. No takva jedna izjava, koja pravovernom uhu sama po sebi
predstavlja besmisao, ne bi se mogla podrçati logiĆkim rezonovanjem, jer
potrebnih reĆi nije bilo. Anti-englsoc misli postojale su samo u nejasnom obliku bez
reĆi; mogle su se izraziti samo uopåtenim reĆima koje su spajale ujedno i osućivale
Ćitave grupe raznovrsnih jeresi a da ih pri tom nisu bliçe odrećivale. Novogovor se
u stvari mogao upotrebljavati za jeretiĆke misli samo ponovnim prevoćenjem nekih
reĆi sa Starogovora. Na Novogovoru bi, na primer, bilo moguĄe reĄi Svi Ćoveci su
jednaki, ali samo u onom smislu u kome bi se na Starogovoru moglo reĄi Svi ljudi su
rićokosi: ta reĆenica naime ne bi sadrçala nikakvu gramatiĆku greåku, ali bi
izraçavala oĆiglednu neistinu - da su svi ljudi jednakog rasta, teçine ili snage.
Pojam politiĆke jednakosti viåe nije postojao, tako da je iz reĆi jednak bilo
izbaĆeno to sekundarno znaĆenje. 1984. godine, kad je Starogovor joå uvek
predstavljao normalno sredstvo opåtenja, teorijski je postojala opasnost da se
Ćovek koji upotrebljava novogovorske reĆi seti i njihovog prvobitnog znaĆenja. U
praksi, nikome ko je bio dobro upuĄen u dvomisao nije bilo teåko da to izbegne, no
za nekoliko generacija nestala bi Ćak i sama moguĄnost da se pogreåi. ąovek koji je
odrastao govoreĄi Novogovor kao jedini jezik za koji zna ne bi znao da je jednak
nekad znaĆilo 'politiĆki jednak' ili slobodan znaĆilo 'intelektualno slobodan', upravo
kao åto Ćovek koji nikad nije Ćuo za åah ne moçe znati za sekundarno znaĆenje reĆi
kraljica ili top. Mnoge greåke i zloĆine taj Ćovek ne bi mogao poĆiniti prosto zato
åto bi mu bili bezimeni, dakle i nezamislivi. Ovde treba imati u vidu i to da bi

149/151