Page 144 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

prodire preko repa crne. Kroz opåtu buku probijali su se odlomci trijumfalnih fraza:
"Kapitalan strateåki manevar... savråena koordinacija... krajnje rasulo... pola
miliona zarobljenika... potpuna demoralizacija... vlast nad celom Afrikom... kraj
rata sagledljiv... najveĄa pobeda u ljudskoj istoriji... pobeda, pobeda, pobeda!"
Vinstonove noge su ispod stola pravile grĆevite pokrete. Nije se ni pomakao
sa svog mesta, ali u duhu je trĆao, brzo trĆao, bio je s gomilom na ulici, kliĆXĄi do
ogluvljenja. On ponovo podiçe pogled na portret Velikog Brata. Kolos koji je
pregazio svet! Stena o koju su uzaludno udarale azijske horde! On pomisli kako je
pre deset minuta - da, svega deset minuta - u njegovom srcu joå uvek bilo
neodumice oko toga da li Ąe vesti s fronta znaĆiti pobedu ili poraz. Ah, nestalo je
neåto viåe od evroazijske vojske! Mnogo se toga promenilo u njemu od onog prvog
dana u Ministarstvu ljubavi, ali konaĆno, neophodna, lekovita promena se do tog
trenutka joå nije odigrala.
Glas s telekrana i dalje je sipao svoju priĆu o zarobljenicima, plenu i
pokolju, ali vika s ulice beåe malo zamrla. Kelneri su se vraĄali svome poslu. Jedan
od njih priće s bocom dçina. SedeĄi u svom blaçenom snu, Vinston nije obraĄao
paçnju na njega dok mu je ovaj punio ĆDåu. Viåe nije ni trĆao ni klicao. Nalazio se
ponovo u Ministarstvu ljubavi, gde mu je sve bilo oproåteno, gde mu je duåa bila
bela kao sneg. Nalazio se na optuçeniĆkoj klupi, priznavao sve, pokazivao svakog.
KoraĆao je hodnikom obloçenim belim ploĆicama, s oseĄanjem da hoda po suncu, i
s naoruçanim straçarom za lećima. Dugo oĆekivani metak mu je prodirao u mozak.
On se zagleda u ogromno lice. ąetrdeset godina mu je trebalo da sazna
kakav je to osmeh sakriven ispod crnih brkova. O svirepog, nepotrebnog
nesporazuma! O svojeglavog samoizgnanstva od roditeljskih grudi! Niz nos mu
procuriåe dve suze s mirisom dçina. Ali bilo je u redu, sve je bilo u redu, borba je
bila zavråena. Bio je izvojevao pobedu nad sobom. Veleo je Velikog Brata.

PRILOG

PRINCIPI NOVOGOVORA

Novogovor je bio zvaniĆni jezik Okeanije, stvoren da bi zadovoljio ideoloåke
potrebe englsoca, ili engleskog socijalizma. Godine 1984. joå nije postojao niko ko
je upotrebljavao, bilo usmeno bilo pismeno, Novogovor kao svoje jedino sredstvo
opåtenja. Novogovorom su bili pisani uvodnici u Tajmsu, no oni su predstavljali
fours de force, koje je mogao obaviti samo specijalist. OĆekivalo se da Ąe
Novogovor konaĆno zameniti Starogovor (ili standardni engleski, kako bismo ga mi
nazvali) otprilike do 2050. godine. U mećuvremenu je on sve viåe osvajao, s tim åto
su Ćlanovi Partije nastojali da sve ĆHåĄe upotrebljavaju novogovorske reĆi i
gramatiĆke konstrukcije u svakodnevnom govoru. Verzija koja je bila u upotrebi
1984. godine i sistematizovana u devetom i desetom izdanju ReĆnika novogovora,
bila je privremena; sadrçala je veliki broj suviånih reĆi i arhaiĆnih oblika koje je
kasnije trebalo izbaciti. Mi Ąemo se ovde baviti konaĆnom, usavråenom verzijom,
sistematizovanom u jedanaestom izdanju ReĆnika.
Svrha Novogovora je bila ne da samo da sredstvo kojim bi se izraçavala
filozofija i duhovne navike sledbenika englsoca nego da onemoguĄi sve ostale
naĆine miåljenja. Namera je bila da, kad Novogovor bude prihvaĄen jednom zauvek
a Starogovor zaboravljen, svaka jeretiĆka misao - to jest, misao koja bi bila u
neskladu s principima englsoca - bude doslovno nepomisliva, bar u onoj meri u
kojoj zavisi od reĆi. ReĆnik Novogovora je bio sastavljen tako da da taĆan i Ćesto

144/151