Page 148 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

Nijedna reĆ iz reĆnika B nije bila ideoloåki neutralna. Meću njima je bilo
mnogo eufeminizama. ReĆ logodmor (logor za prinudni rad) i Minimir (Ministarstvo
mira, tj. Ministarstvo rata) imale su znaĆenje gotovo potpuno suprotno od
nominalnog. S druge strane, neke reĆi su izraçavale otvoreno i prezirno shvatanje
prave prirode okeanijskog druåtva. Primer ovoga je reĆ prolokljuk, koja je
oznaĆavala zabavu niske vrste i laçne vesti kojima je Partija kljukala mase. Bilo je
zatim i dvosmislenih reĆi, koje su bile prihvatane kad su se odnosile na Partiju, a
pogrdne kad su se odnosile na njene neprijatelje. No pored ovih, bilo je i reĆi koje
su na prvi pogled izgledala niåta drugo do obiĆne skraĄenice, a kojima ideoloåku
boju nije davalo znaĆenje nego sama njihova konstrukcija.

Koliko je to uopåte bilo moguĄe, u reĆniku B se ubacivalo sve åto je imalo ili
moglo imati bilo kakvog politiĆkog znaĆenja. Nazivi svih organizacija, svih grupa
ljudi, svih doktrina, svih zemalja, svih ustanova i svih javnih zgrada bili su bez
izuzetka kresani da dobiju çeljeni oblik - jednu jedinu reĆ, laku za izgovor, koja
sadrçi najmanji moguĄi broj slogova potreban da ukaçe iz kog korena potiĆu. U
ministarstvu istine, na primer, odeljenje dokumentacije, u kome je radio Vinston
Smit, zvalo se dokodel, odeljenje proze prozodel, odeljenje za tele-programe
teleodel itd. Cilj ovoga nije bio samo da uåtedi u vremenu. Joå u prvim decenijama
dvadesetog veka, 'teleskopirne' reĆi i izrazi bili su jedna od karakteristiĆnih crta
politiĆkog jezika; primeĄeno je bilo da je sklonost ka upotrebi ovakvih skraĄenica
najizraçenija u totalitarnim drçavama i organizacijama. Primer za ovo su reĆi Naci,
Gestapo, Kominterna, Inspektor, Agitprop. U poĆetku je ta praksa prihvaĄena
gotovo instinktivno, ali u Novogovoru se ona sprovodila svesno. Primetilo se naime
da se tim skraĄivanjem naziva suçavalo i na suptilan naĆin menjalo znaĆenje izraza,
utoliko åto su se tim postupkom od njih otkidale sve asocijacije koje bi inaĆe
povlaĆili. Izraz KomunistiĆka internacionala, na primer, stvara kombinovanu sliku
opåteg ljudskog bratstva, crvenih zastava, barikada, Karla Marksa i Pariske komune.
S druge strane, reĆ Kominterna stvara smo sliku Ćvrsto sastavljene organizacije i
precizno odrećenog doktrinarnog programa. Ona se odnosi na neåto åto se
prepoznaje gotovo isto onako lako kao sto ili stolica, i åto ima isto tako suçenu
svrhu. Kominterna je reĆ koja se moçe izgovoriti skoro bez razmiåljanja, dok je
KomunistiĆka internacionala izraz na kome se Ćovek mora zadrçati bar na trenutak.
Na isti naĆin, asocijacije koje priziva reĆ Ministin su daleko malobrojnije i lakåe ih
je kontrolisati. Otuda navika da se izrazi skraĄuju kad god je moguĄe, ali i gotovo
preterana paçnja koja se posveĄivala lakoĄi izgovora.
U Novogovoru, eufonija je nadjaĆavala sve ostale momente sem preciznosti
znaĆenja. Njoj je uvek çrtvovana gramatiĆka pravilnost kad se to smatralo
potrebnim. S pravom, jer je cilj bio, i to pre svega u politici, imati kratke i odseĆne
reĆi oko Ćijeg znaĆenja ne moçe biti zabune, koje se mogu izgovoriti brzo i koje
proizvode najmanje odjeka u govornikovoj svesti. ReĆi iz reĆnika B Ćak su dobijale
u snazi zbog toga åto su mećusobno bile veoma sliĆne. Skoro bez izuzetka, te reĆi -
Minimir, zloseks, logodmor, prolokljuk, Polmisao (Policija misli) i bezbroj ostalih -
bile su dvosloçne ili trosloçne, s tim åto je naglasak pravilno padao na prvi i
poslednji slog. Upotrebljavati ih znaĆilo je govoroti blebetavo, naĆinom koji je
istovremeno bio staccato i monoton. A to se upravo i traçilo. Cilj je bio odvojiti, u
najveĄoj moguĄoj meri, govor - osobito ako su u pitanju bile stvari koje nisu bile
ideoloåki neutralne - od miåljenja. U stvarima svakodnevnog çivota bilo je bez
sumnje potrebno, ili bar ponekad potrebno, razmisliti pre nego åto Ąe se neåto reĄi,
ali Ćlan Partije koji se naće u situaciji da treba da iznese sud o nekom pitanju
politike ili etike morao je biti u stanju da izbacuje pravilna miåljenja isto onako
automatski kao åto mitraljez izbacuje metke. Vaspitanje koje je dobio
osposobljavalo ga je za to, jezik mu je pruçao gotovo nepogreåiv instrumnt, a samo

148/151