Page 137 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

Vinston stade pred njega. O'Brajen ga dohvati snaçnim rukama za ramena i
unese mu se u lice.

"Mislio si da me prevariå", reĆe on. "To ti je bilo glupo. Ispravi se. Pogledaj
me u lice."

On zastade, zatim nastavi blaçim glasom:
"Oporavljaå se. Intelektualno, s tobom je gotovo sve kako treba. Nisi
napredovao jedino emocionalno. Reci mi, Vinstone - i zapamti, bez laçi; ti znaå da
uvek primeĄujem laç - reci mi: koje je tvoje pravo oseĄanje prema Velikom Bratu?"
"Mrzim ga."
"Mrziå ga. Dobro. ZnaĆi da je doålo vreme da nauĆLå i poslednji korak. Moraå
zavoleti Velikog Brata. Nije dovoljno da mu se samo pokoravaå; moraå ga voleti."
On pusti Vinstona blago ga gurnuvåi prema straçarima.
"Soba sto jedan", reĆe.

5.
U svakoj fazi svog zatoĆeniåtva znao je, ili mu se Ćinilo da zna, na kom se
mestu te zgrade bez prozora nalazi. Verovatno je bilo malih razlika u vazduånom
pritisku. ăelije gde su ga straçari tukli bile su pod zemljom. Soba u kojoj ga je
O'Brajen sasluåavo bila je visoko, blizu krova. Ova prostorija je bila mnogo metara
pod zemljom, na najdubljem mestu dokle se moçe doĄi.
Bila je veĄa od skoro svih ostalih Ąelija u kojima je bio. No on je jedva i
primeĄivao okolinu. Primetio je jedino da su pravo ispred njega bila dva stoĆLĄa,
oba pokrivena zelenom Ćojom. Jedan je bio na svega metar-dva ispred njega, a
drugi neåto dalje, blizu vrata. Bio je u sedeĄem stavu privezan za stolicu tako
Ćvrsto da nije mogao pokrenuti niåta, Ćak ni glavu. Glavu mu je otpozadi neåto
stezalo tako da je morao gledati pravo preda se.
Za trenutak je bio sam, zatim se vrata otvoriåe i O'Brajen uće.
"Jednom si me pitao", reĆe O'Brajen, "åta je u sobi sto jedan. Ja sam ti
rekao da odgovor znaå i sam. Svi znaju. U sobi sto jedna je najgora stvar na svetu."
Vrata se ponovo otvoriåe. Uće straçar koji je nosio neåto od çice, neku
kutiju ili korpu. On je stavio na udaljeniji sto. Od O'Brajena Vinston nije mogao da
vidi åta je to.
"Najgora stvar na svetu", reĆe O'Brajen, "varira zavisno od jedinke. Za nekog
je to biti çiv zakopan, za drugog biti spaljen, ili udaviti se, ili biti nabijen na kolac,
ili pedeset drugih smrti. Ima sluĆajeva kad je najgora stvar na svetu neåto sasvim
beznaĆajno, Ćak ni ne smrtonosno."

On se beåe malo pomerio u stranu tako da je Vinston mogao bolje videti
onaj predmet na stolu. To je bio Ćetvrtasti kavez od çice, s ruĆicom neåto nalik na
maĆevalaĆku masku, s udubljenom stranom napolju. Iako je kavez leçao tri-Ćetiri
metra od njega, Vinston vide da je uzduçnom pregradom podeljen na dvoje, i da se
u svakom odeljku nalazi po jedan stvor. To su bili pacovi.
"U tvom sluĆaju", reĆe O'Brajen, "najgora stvar na svetu su pacovi."
Jo Ćim je video kavez, kroz Vinstona je proåla neka jeza predoseĄanja,
neki strah od neznano Ćega. No tog trenutka mu najednom postade jasno åta znaĆi
onaj maskoliki deo. Utroba kao da mu se pretvori u vodu.
"Ne moçete!" kriknu on visokim, napuklim glasom. "Ne biste valjda! Ne biste
valjda! Pa to je nemoguĄe."

137/151