Page 130 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

U naåem svetu neĄe biti drugih emocija od straha, gneva, trijufa i samouniçenja.
Sve ostalo Ąemo uniåtiti - sve. VeĄ slamamo misaone navike koje su preçivele iz
perioda pre Revolucije. Raskinuli smo vezu izmeću deteta i roditelja, izmeću
Ćoveka i Ćoveka, i izmeću Ćoveka i çene. Viåe se niko ne usućuje da veruje supruzi,
detetu, prijatelju. Deca Ąe se oduzimati od majki po poroćaju, kao jaja od
kokoåke. Seksualni instinkt Ąe biti uniåten. Produçavanje vrste biĄe formalnost koja
Ąe se obavljati jednom godiånje, kao åto se produçuje knjiçica za snabdevanje.
UkinuĄemo orgazam. Naåi neurolozi upravo rade na tome. NeĄe biti odanosti, sem
odanosti Partiji. NeĄe biti ljubavi, sem ljubavi prema Velikom Bratu. NeĄe biti
smeha, sem smeha pobedioca nad pobećenim. NeĄe biti umetnosti, neĄe biti
knjiçevnosti, neĄe biti nauke. Kad postanemo svemoĄni, nauka nam viåe neĄe biti
potrebna. NeĄe biti razlike izmeću lepog i ruçnog. NeĄe biti radoznalosti neĄe biti
Xçivanja u çivotu. Sva konkurentska zadovoljstva biĄe uniåtena. Ali uvek - to nemoj
zaboraviti, Vinstone - uvek Ąe biti opijenosti od moĄi, sve veĄe i sve suptilnije.
Uvek, u svakom trenutku postojaĄe uzbućenje pobede, draç gaçenja po
neprijatelju koji je bespomoĄan. Ako hoĄHå sliku o buduĄnosti, zamisli Ćizmu kako
gazi ljudsko lice - zauvek."

On zastade, kao da je oĆekivao da Ąe Vinston progovoriti. Vinston beåe
pokuåao da se ponovo utopi u povråinu kreveta. Nije mogao da izusti ni reĆ. ąinilo
mu se da mu se srce sledilo. O'Brajen produçi:
"I zapamti da je to zauvek. Uvek Ąe biti tog lica po kome treba gaziti.
Jeretik, neprijatelj druåtva, uvek Ąe postojati da bismo ga mogli ponovo pobećivati
i poniçavati. Sve kroza åto si proåao otkako si nam dopao u ruke - sve Ąe se to
nastaviti i to joå gore. äpijuniranja, izdaje, hapåenja, muĆenja, pogubljenja,
nestajanja, neĄe nikad prestati. Taj svet Ąe biti svet straha isto koliko i trijumfa.
äto bude jaĆa, Partija Ąe biti bezobzirnija; åto je slabiji otpor, to je jaĆi
despotizam. Goldåtajn i njegove jeresi çiveĄe veĆito. Svakog dana, svakog
trenutka, biĄe poraçavane, obezvrećivane, ismevane, popljuvane - a ipak Ąe uvek
preçivljavati. Ova drama koju sam s tobom igrao sedam godina odigravaĄe se opet i
opet, generaciju za generacijom, uvek u sve suptilnijem obliku. Uvek Ąemo imati
jeretika pred sobom, prepuåtenog nama na milost i nemilost, koji vriåti od bola,
slomljen, dostojan prezira - i koji Ąe se na kraju potpuno pokajati, spasen od
samog sebe, koji Ąe od svoje volje puziti do naåih stopa. To je svet koji
pripremamo, Vinstone. Svet pobede za pobedom, trijumfa za trijumfom;
beskrajnog pritiskanja, pritiskanja, pritiskanja na çivac moĄi. Vidim da poĆinjeå da
shvataå kako Ąe taj svet izgledati. Ali na kraju ĄHå prevaziĄi golo shvatanje.
PrihvatiĄHå ga i postati deo njega."
Vinston se beåe dovoljno povratio da moçe govoriti. "Ne moçete!" reĆe
slabim glasom.
äta misliå tom primedbom, Vinstone?"
"Ne moçete stvoriti takav svet koji ste mi sad opisali. To je san. Takav svet
je nemoguĄ."
"Zaåto?"
"NemoguĄe je zasnovati jednu civilizaciju na strahu, mrçnji i surovosti."
"Zaåto ne?"
"Ne bi imala vitalnosti. Izvråila bi samoubistvo."

"Kojeåta. Ti si pod utiskom da mrçnja iscrpljuje viåe nego ljubav. Zaåto bi
bila takva? Pa i kad bi bila, åta onda? Recimo da mi reåimo da se istroåavamo brçe.
Recimo da ubrzamo tempo çivota tako da ljudi postanu senilni u tridesetoj godini.
Pa åta? Zar ne moçHå shvatiti da smrt jedinke nije smrt? Partija je besmrtna."

130/151