Page 128 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

"Ja Ąu ti reĄi odgovor na moje pitanje. Evo u Ćemu je stvar. Partija çeli moĄ
jedino i iskljuĆivo radi same moĄi. Nas ne zanima dobrobit drugih; zanima nas samo
moĄ. Ni bogatstvo, ni raskoå, ni dug çivot, ni sreĄa; samo moĄ, Ćista moĆ. äta znaĆi
Ćita moĄ, shvatiĄHå odmah. Mi se razlikujemo od svih oligarhijskih grupa iz proålosti
utoliko åto znamo åta radimo. Svi ostali, Ćak i oni koji su nam bili sliĆni, bili su
kukavice i licemeri. NemaĆki nacisti i staljinisti su nam po svojim metodima bili
vrlo blizu, ali nikad nisu imali hrabrosti da priznaju svoje motive. Oni su tvrdili,
moçda Ćak i verujuĄi u to, da su se doĆepali vlasti ne çeleĄi, i na ograniĆeno
vreme; da odmah iza ugla leçi raj u kome Ąe svi ljudi biti slobodni i jednaki. Mi
nismo takvi. Mi znamo da niko ne grabi vlast s namerom da je se odrekne. MoĄ nije
sredstvo, moĄ je cilj. Ne uspostavlja se diktatura da bi se saĆuvala revolucija nego
se podiçe revolucija da bi se uspostavila diktatura. Cilj progonjenja je progonjenje.
Cilj muĆenja je muĆenje. Cilj moĄi je moĄ. Da li sad poĆinjeå da me shvataå?"
Vinstona iznenadi, kao åto ga je i ranije iznenaćivao, zamor na
O'Brajenovom licu. Bilo je jako, mesnato i brutalno, bilo je puno inteligencije i
neke uzdrçane strasti pred kojom se oseĄao bespomoĄan; ali bilo je i umorno. Ispod
RĆiju su bile kesice, koça je visila s jagodica. O'Brajen se naçe nad njega, nemarno
mu primiĆXĄi istroåeno lice.
"Ti sad misliå", reĆe on, "da je moje lice staro i izmoreno. Misliå kako
govorim o moĄi, a nesposoban sam da spreĆim makar raspadanje svog sopstvenog
tela. Zar ne moçHå shvatiti, Vinstone, da jedinka nije niåta viåe do Ąelija? Zamor
Ąelije je elan organizma. Da li se umire kad se odseku nokti?"
On se okrete na drugu stranu i ponovo zakoraĆi po sobi, drçHĄi jednu ruku u
Gçepu.
"Mi smo sveåtenici moĄi", reĆe on. "Bog, to je moĄ. No åto se tebe tiĆe, moĄ
je trenuno samo reĆ. Vreme je da stekneå predstavu o tome åta znaĆi moĄ. Pre
svega treba da shvatiå da je moĄ kolektivna stvar. Jedinka je moĄna samo kad
prestane biti jedinka. Tebi je poznata parola Partije: 'sloboda je ropstvo.' Je li ti
padalo na pamet da se ona moçe Ćitati i natraåke? Ropstvo je sloboda. Usamljen -
slobodan - Ćovek Ąe uvek biti poraçen. Tako mora biti, jer je svakom ljudskom biĄu
sućeno da umre, åto je najveĄi od svih poraza. Ali ako je u stanju da se potpuno,
do kraja potĆini ako se moçe utopiti u Partiju tako da su on i Partija jedno, onda je
svemoĄan i besmrtan. Drugo åto treba da shvatiå jeste da moĄ znaĆi moĄ nad
ljudskim biĄima. Nad telom - ali pre svega nad duhom. MoĄ nad materijom -
spoljnom stvarnoåĄu, kako bi je ti nazvao - nema znaĆaja. Naåa vlast nad
materijom je veĄ apsolutna."

Vinston za trenutak zaboravi brojĆanik. On pokuåa da se podigne u sedeĄi
stav, i uspe samo da se bolno istegne.
"Ali kako moçete imati vlast nad materijom?" eksplodira on. "Vi nemate vlast
Ćak ni nad klimom, Ćak ni nad silom teçe. Da i ne govorimo o bolestima, fiziĆkom
bolu, smrti..."

O'Brajen ga uĄutka poretom ruke. "Mi imamo vlast nad materijom zato åto
imamo vlast nad duhom. Stvarnost je sadrçana u lobanji. Postepeno ĄHå nauĆiti,
Vinstone. Nema niĆega åto mi ne moçemo. Da budemo nevidljivi, da lebdimo u
vazduhu - åta god hoĄHå. Ja bih mogao uzleteti s ovog poda kao mehur sapunice kad
bih hteo. Ali neĄu, jer Partija to neĄe. Ti bi se morao okanuti tih shvatanja iz
devetnaestog veka o prirodnim zakonima. Mi pravimo prirodne zakone."
"Nije istina! Vi ne vladate Ćak ni ovom planetom. A Evroazija i Istazija? Njih
joå niste osvojili."

128/151