Page 123 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

samo kaznimo. HoĄHå da ti kaçem zaåto smo te doveli ovamo? Da te izleĆimo! Da te
XĆinimo normalnim! Molim te da shvatiå, Vinstone, da niko koga dovedemo ovamo
ne izlazi iz naåih ruku neizleĆen! Nas ne zanimaju ti glupavi zloĆini koje si poĆinio.
Partiju ne zanima otvoreni Ćin: jedino do Ćega je nama stalo jeste misao. Mi se ne
zaustavljamo na tome da uniåtavamao svoje protivnike; mi ih menjamo. Shvataå li
åta hoĄu time da kaçem?"
Bio je nagnut nad Vinstonom. Tako izbliza, lice mu je izgledalo ogromno, a
vićeno odozdo, Ćinilo se strahovito ruçno. Sem toga, bilo je ispunjeno nekim
zanosom, nekom ludaĆkom predanoåĄu. Vinstonu se ponovo skupi srce. Da je bilo
moguĄe, uvikao bi se u krevet joå dublje. Bio je siguran da Ąe O'Brajen povuĄi
poluçicu iz Ćiste obesti. Mećutim, O'Brajen se u tom trenutku okrete i poće
nekoliko koraka gore-dole. Zatim nastavi, manje çestoko:
"Pre svega treba da shvatiå da ovde nema muĆenika. ąitao si o verskim
progonima u proålosti. U srednjem veku postojala je inkvizicija. Ona je propala.
Cilj joj je bio da iskoreni jeres, a postigla je to da ju je ojaĆala. Na svakog jeretika
koga je spalila na lomaĆi pojavljivalo se na hiljade novih. Zaåto? Zato åto su se
pokajali; u stvari ubijali ih zato åto se nisu pokajali. Ljudi su umirali zato åto se
nisu hteli odreĄi svojih pravih verovanja. Prirodno, sva slava je pripadala çrtvi, a
sva sramota inkvizitoru koji ju je spaljivao. Kasnije, u dvadesetom veku, pojavili su
se totalitaristi: nemaĆki nacisti i ruski komunisti. Staljinisti su proganjali jeretike
svirepije nego Inkvizicija. Sem toga, Ćinilo im se da su iz greåaka u proålosti izvukli
pouke; u svakom sluĆaju, znali su da ne smeju stvarati muĆenike. Pre no åto su
izvodili svoje çrtve na javne procese, namerno su im uniåtavali dostojanstvo.
Iscrpljivali su ih muĆenjem i samoĄom sve dok ti ljudi nisu postali bedne, kukavne
ruine, koje su priznavale sve åto im se stavi u usta, ruçile same sebe, optuçivale se
mećusobno i krile se jedne iza drugih, cvileĄi za milost. Pa ipak se posle nekoliko
godina cela stvar ponovila. Mrtvi ljudi postali su muĆenici, a njihovo poniçenje bilo
je zaboravljeno. I opet: zaåto? Pre svega, zato åto su njihova priznanja bila
RĆigledno iznućena i neistinita. Mi takve greåke ne pravimo. Sva priznanja koja se
ovde izreknu istinita su. Mi ih Ćinimo istinitim. A iznad svega, ne dopuåtamo da se
mrtvi dignu protiv nas. Ne bi smeo dalje zamiåljati da Ąe te potomstvo osvetiti,
Vinstone. Potomstvo neĄe ni Ćuti za tebe. BiĄHå potpuno izvuĆen iz toka istorije.
PretvoriĄemo te u gas i razvejati u stratosferu. Od tebe neåe ostati niåta: ni ime u
spisku, ni seĄanje u glavi. BiĄHå uniåten u proålosti kao i u buduĄnosti. NeĄHå biti
postojao."

'Zaåto onda gubite vreme muĆHĄi me?' pomisli Vinston s trenutnom
gorĆinom. O'Brajen se zaustavi u pola koraka kao da je Vinston to izgovorio naglas.
Njegovo krupno ruçno lice se pribliçi, malo suçenih oĆiju.
"Ti sad misliå", reĆe on, "da, poåto te nameravmao potpuno uniåtiti, tako da
niåta åto kaçHå ili uradiå neĄe imati nikakvog znaĆaja - zaåto onda gubimo vreme i
prethodno te sasluåavamo? To si mislio, zar ne?"

"Da", reĆe Vinston.
O'Brajen se jedva primetno osmehnu. "Ti si feler u tkanini, Vinstone. Ti si
mrlja koja se mora izbrisati. Zar ti nisam maloĆas rekao da se mi razlikujemo od
progonitelja iz proålosti? Mi se ne zadovoljavamo negativnom proåloåĄu, Ćak ne ni
najponiznijim pokoravanjem. Kad nam se najzad budeå predao, to mora biti po
tvojoj slobodnoj volji. Mi ne uniåtavamo jeretika zato åto nam se suprotstavlja;
dokle god nam se suprotstavlja mi ga uopåte ne uniåtavamo. Mi ga preobraĄamo,
zarobljavamo srç njegove svesti, mi ga preobliĆavamo. Mi saçimamo sve zlo i sve
iluzije u njemu; pridobijamo ga za svoju stranu, i to ne na izgled, nego istinski - on
postaje srcem i duåom naå. Mi od njega prvo stvorimo naåeg Ćoveka pa ga tek onda
ubijamo. Nepodnoåljivo nam je da igde na svetu postoji pogreåna misao, ma koliko

123/151