Page 119 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

si duhovno rastrojen. Patiå od loåeg pamĄenja. Nisi u stanju da se setiå dogaćaja
koji su se istinski odigrali, a ubećujeå sebe da se seĄDå dogaćaja koji se nisu zbili.
Na sreĄu, ta bolest je izleĆiva. Ti se od nje nisi sam izleĆio zato åto nisi hteo. Nisi
bio spreman da uĆiniå jedan mali napor volje. Ti se joå uvek - ja to vrlo dobro znam
- grĆevito drçLå svoje bolesti misleĄi da je ona vrlina. Sad Ąemo uzeti jedan primer.
S kojom silom je Okeanija ovog trenutka u ratu?"
"Kad su me uhapsili, Okeanija je bila u ratu s Istazijom."
"S Istazijom. Dobro. I Okeanija je oduvek u ratu s Istazijom, zar ne?"

Vinston uzdahnu, otvori usta da progovori, ali ne reĆe niåta. Nije skidao
RĆiju s brojĆanika.
"Istinu, Vinstone, molim te istinu. Tvoju istinu. Reci mi Ćega se po svom
miåljenju seĄDå."
"SeĄam se da svega nedelju dana pre mog hapåenja uopåte nismo bili u ratu
s Istazijom. S njom smo bili u savezniåtvu. Rat se vodio protiv Evroazije. Trajao je
Ćetiri godine. A pre toga..."

O'Brajen ga zaustavi pokretom ruke.
"Joå jedan primer", reĆe on."Pre nekoliko godina imao si ozbiljnu
halucinaciju. Verovao si da trojica ljudi, tri bivåa Ćlana Partije po imenu Dçons,
Aronson i Raterford - ljudi koji su bili pogubljeni zbog izdaje i sabotaçe poåto su sve
svoje zloĆine priznali u potpunosti - nisu krivi za zloĆine za koje su optuçeni.
Verovao si da si video neoboriv dokumentarni dokaz da su njihova priznanja laçna.
Postojala je izvesna fotografija u pogledu koje si imao halucinacije. Verovao si da
si je odista drçao u ruci. U pitanju je bila otprilike ovakva fotografija."

Izmeću O'Brajenovih prstiju pojavi se pravougaoni komadiĄ papira. On se
nekih pet sekundi naće u Vinstonovom vidnom polju. To je bila fotografija,
fotografija oko koje nije moglo biti sumnje. Ona fotografija. Jedna od kopija one
fotografije koja je prikazivala Dçonsa, Aronsona i Raterforda na kongresu Partije u
Njujorku, koja mu je sluĆajno doåla u ruke pre jedanaest godina i koju je smesta
uniåtio. Pred oĆima mu je bila samo trenutak, a zatim ponovo nestala. Ali video ju
je, nema sumnje da ju je video! On uĆini oĆajniĆki, neizdrçljivo bolan napor da
oslobodi gornju polovinu tela. No nije se mogao pomeriti ni za centimetar. Za
trenutak beåe zaboravio na brojĆanik. Hteo je jedino da ponovo podrçi fotografiju
u ruci, ili bar da je vidi.
"Ona postoji!" uzviknu on.

"Ne", reĆe O'Brajen.
On ode do drugog kraja sobe. Na zidu s te strane nalazila se rupa za
pamĄenje. O'Brajen podiçe poklopac. Nevićen, slabaåni komad papira odlete na
talasu vrelog vazduha; nestajao je u bljesku plamena. O'Brajen se okrete od zida.
"Pepeo", reĆe on. "Pepeo koji se Ćak ne moçe ni prepoznati. Prah. Ne
postoji. Nije uopåte ni postojala."
"Ali ona je postojala! Ona postoji! Postoji u seĄanju. Ja je se seĄam. Vi je se
seĄate."

"Ja je se ne seĄam", reĆe O'Brajen.
Vinston se ohladi. To je bila dvomisao. Oseti se smrtno bespomoĄan. Da je
mogao biti siguran da O'Brajen laçe, stvar ne bi imala znaĆaja. No bilo je savråeno
moguĄe da je O'Brajen zaista zaboravio fotografiju. Ako je tako, onda je veĄ
zaboravio i da je porekao da je se seĄa, zatim zaboravio i sam Ćin zaboravljanja.

119/151