Page 109 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

TREăI DEO

1.
Nije znao gde se nalazi. Verovatno u zgradi Ministarstva ljubavi; ali nije
imao naĆina da to proveri.
Nalazio se u sobi s visokom tavanicom i bez prozora, sa zidovima od
blistavog belog proculana. Skrivene lampe ispunjavale su je hladnom svetloåĄu;
Ćulo se neko neprekidno zujanje, za koje je pretpostavljao da ima neke veze s
dovodom vazduha. Oko zida, prekinuta samo vratima, i na zidu preko puta vrata,
klozetskom åoljom bez drvenog sediåta, bila je klupa, ili polica, taman toliko åiroka
da se na njoj moglo sedeti. Bilo je Ćetiri telekrana, po jedan na svakom zidu.

U stomaku je oseĄao tup bol, koj ga nije napuåtao joå otkako su ga ugurali u
zatvorena kola i odvezli. No bio je i gladan; ta glad je bila nezdrava i grizla je.
Otkako je poslednji put jeo moglo je proĄi dvadeset Ćetiri sata, moçda i svih
trideset åest. Joå uvek nije znao, a verovatno neĄe nikad ni saznati, da li je bilo
jutro ili veĆe kad su ga uhapsili. Otkako su ga uhapsili nisu mu dali da jede.
Sedeo je åto je mirnije mogao na uzanoj klupi, ruku prekråtenih na kolenu.
VeĄ je nauĆio da mora sedeti mirno. Ako bi pravio neoĆekivane pokrete, s
telekrana su se izdirali na njega. Ali neodoljiva potreba za jelom zahvatala ga je
sve viåe. Iznad svega je çudeo za komadom hleba. ąinilo mu se da u dçepu
kombinezona ima nekoliko mrvica. To je Ćak moglo biti - ovo je misli zato åto ga je
neåto povremeno golicalo po nozi - i kakvo krupnije parĆe. Na kraju iskuåenje da
dozna åta je nadjaĆa strah; on gurnu ruku u dçep.
"Smit!" zaurla glas sa telekrana. "6079 Smit V.! Vadi ruku iz dçepa!"
On ponovo sede mirno, ruku prekråtenih na kolenu. Pre nego åto su ga
doveli u tu Ąeliju, bili su ga bacili na neko drugo mesto koje je moralo biti obiĆan
zatvor ili privremena Ąelija u koju su patrole zatvarale za prvo vreme. Nije znao
koliko su ga tamo zadrçali; u svakom sluĆaju, nekoliko sati; bez Ćasovnika i dnevnog
svetla bilo je teåko izmeriti vreme. U Ąeliji je bilo buĆno i smrdljivo. Bila je sliĆna
onoj u kojoj se sad nalazio, ali neopisivo prljava i veĆito prenatrpana; u njoj je bilo
deset do petnaest ljudi. Najviåe je bilo obiĆnih kriminalaca, no bilo je i politiĆkih
krivaca. On je ĄuteĄi sedeo uza zid, dok su ga prljava tela gurala, previåe obuzet
strahom i bolovima u trbuhu da bi obraĄao mnogo paçnje na svoju okolinu, ali mu
je ipak pala u oĆi zaprepaåĄujuĄa razlika izmeću Ćlanova Partije i ostalih. ąlanovi
Partije su uvek bili Ąutljivi i preplaåeni, dok obiĆne nije bilo briga ni za koga i ni za
åta. Psovali su straçare, çestoko se branili kad su im ovi oduzimali stvari, pisali
skaredne reĆi po podu, jeli prokrijumĆarenu hranu koju su vadili iz tajanstvenih
skroviåta u odeĄi, i Ćak vikali u telekran kad bi pokuåao da uspostavi red. S druge
strane, neki od njih kao da su dobro stajali sa straçarima; zvali su ih po nadimcima
i nagovarali ih da im kroz åpijunku na vratima doture koju cigaretu. I sami straçari
su se prema obiĆnim kriminalcima ponaåali nekako uzdrçljivije, Ćak i kad su morali
da upotrebe silu. Govorilo se naveliko o logorima za prinudni rad, kuda je veĄina
uhapåenih oĆekivala da bude odvedena. On saznade da u logorima 'moçe da se çivi'
ako Ćovek ima dobra poznanstva zna sve 'cake'. U logorima je bilo podmiĄivanja,
protekcije i ucene, bilo je homoseksualnosi i prostitucije, bilo je Ćak i zabranjenog
alkohola, destilisanog iz krompira. Kapoi su bili samo obiĆni kriminalci, naroĆito
gangsteri i ubice, koji su saĆinjavali svojevrsnu aristokratiju. Sve prljave poslove
radili su politiĆki krivci.
Kroz Ąeliju su neprestano prolazili hapåenici svih vrsta: trgovci drogama,
lopovi, banditi, crnoberzijanci, pijanci, prostitutke. Neki pijanci su bili tako
ratoborni da su ostali zatvorenici morali da ih savlaćuju zajedniĆkim snagama. U

109/151