Page 90 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

»Vi gledate gore kad hoćete da se uzvisite. Ja gledam dole, jer sam uzvišen. Koji

među vama može da se smeje i da je uzvišen u isti mah? Ko se penje po najvišim brdima,
taj se smeje svima žalosnim igrama i žalosnim zbiljama.«

Zaratustra,

O čitanju i pisanju (I deo)

Putnik

Bila je ponoć kad Zaratustra pođe putem preko ostrva da bi stigao u ranu zoru na
drugu obalu: jer onde je hteo da se ukrca u lađu. A tu je imala dobra luka, u kojoj su i

strane lađe rado bacale kotvu; one su odnosile mnoge koji su sa blaženog ostrvlja hteli
preko mora. Idući Zaratustra tako uzbrdo, sećao se usput, kako je još od mladosti mnogo

sâm hodio, i na koliko se već proplanaka i brda i vrhova penjao. Ja sam putnik i pešak po

brdima, reče u srcu svom, ja ne volim ravnice, i izgleda da ne mogu dugo mirovati. I što
je god suđeno da mi se još desi i da doživim, – imaće da se putuje, i da se penje uzbrdo:

na kraju krajeva doživljuje čovek samo još sama sebe. Prošlo je doba kad mi se smelo

slučajno nešto desiti; a šta bi se još i moglo sa mnom slučiti što ne bi već bilo moje!
Vraća se samo natrag, vraća mi se najzad doma – moje rođeno Ja, i ono od njega što je

dugo bilo u tuđini, i rasuto svud po stvarima i po raznim slučajevima. Još ja nešto znam:
ja sada stojim pred svojim poslednjim vrhom, pred onim od čega sam najduže bio

pošteđen. Ah, treba da se počnem penjati najkamenitijom stazom svojom! Ah, pošao sam
evo na najusamljeniji put svoj! Ali ko je kao ja što sam, toga neće mimoići ovakav čas:

čas koji mu kaže: »Sada tek kročiš svojim putem veličine! Vrh i ambis – sad su jedno i

isto! Ti kročiš svojim putem veličine: sad je postalo poslednjim utočištem tvojim ono što
je dosad bila najveća opasnost tvoja! Ti kročiš svojim putem veličine: sada treba da ti

najviše hrabrosti uliva to što iza tebe nema više puta! Ti kročiš svojim putem veličine:
njime se niko neće šunjati za tobom! Sama noga tvoja izbrisala je za sobom trag svoj i

put, a na putokazu stoji: Nemogućnost. Ako odsada ne bude imalo nigde stepenica koji
gore vode, moraćeš naučiti da se penješ na svoju rođenu glavu: jer kako bi inače otišao u

visinu? Na rođenu glavu svoju, i preko rođenog srca svog! Najtvrđim mora postati sada