Page 89 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

meni govorili: ti si zaboravio put, sad ćeš zaboraviti još i kako se ide!« Na to mi opet

prozbori ono bez glasa: »Šta je stalo do njihove poruge! Ti si jedan od onih koji su
zaboravili kako se sluša: sad treba da zapovedaš! Zar ne znaš ko je najpotrebniji svima?

Onaj koji ume da zapoveda na veliko. Teško je, veliko uraditi: ali je teže, veliko
zapovedati. To je ono što ti se najmanje može oprostiti u tebe je sila a ti nećeš da vladaš.«

– A ja odgovorih: »Ja nemam glas lava da bih mogao zapovedati.« Na to mi opet

prozbori ono šapatom. »Najtiše reči izazivaju buru. Misli koje hode na golubijim
nogama, upravljaju svetom. O Zaratustra, ti treba da ideš kao sen onoga što mora doći:

tako ćeš zapovedati, i zapovedajući ići pred svima.« – A ja odgovorih: »Mene je sram.«
Na to mi opet prozbori nešto bez glasa: »Ti moraš još postati detetom, i ne znati za sram.

Još je u tebi ponositost mladosti, kasno si postao mlad: ali, ko hoće da postane detetom

taj mora savladati još i svoju mladost.« – Ja sam se dugo predomišljao, i drhtao sam.
Naposletku rekoh što sam rekao bio odmah s početka : » Neću.« Tada se prosu smeh oko

mene. O kako mi je taj smeh derao utrobu, i parao srce! I još zadnji put prozbori mi
nešto: »O Zaratustra, tvoji su plodovi sazreli, ali ti nisi sazreo za svoje plodove! Zato

moraš i opet u samoću: jer treba da postaneš još mekši.« – I opet nasta smeh, i izgubi se:
tada se utiša sve oko mene kao dvostrukom tišinom. A ja sam ležao na podu, i znoj je

curio sa mojih udova. – Sad ste čuli sve, i znate zašto moram da se vratim u svoju

samoću. Ništa vam nisam prećutao prijatelji moji. Ali i to ste čuli od mene, ko je još uvek
najćutliviji od svih ljudi – i hoće da to i ostane! O, prijatelji! Imao bih još nešto da vam

kažem, i imao bih još nešto da vam dam! Zašto vam ne dam? Zar sam ja škrtac?« – Ali
kad je Zaratustra izgovorio ove reči, spopada ga silan bol sa blizine rastanka od svojih

prijatelja, tako da je glasno zaplakao; i niko ga nije mogao utešiti. A kad pade noć, ode
sâm, i napusti svoje prijatelje.