Page 78 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

Tu sliku iznosim ja pred pesnike. Zaista vam kažem njihov je duh i sam paun nad

paunovima, more sujete! Gledaoce traži duh pesnikov: ma oni bili i bivoli! – I toga duha
ja sam se zasitio: i ja vidim već unapred da će se i on zasititi sam sebe. Video sam već

pesnike koji su se izmenili, i kako u same sebe upiru poglede. Video sam gde dolaze
pokajnici duhom: oni su se iz njih razvili. –

Tako je govorio Zaratustra.

O velikim događajima

Ima jedno ostrvo u moru – nedaleko od blaženog ostrvlja Zaratustrina – na kojem
se stalno dimi jedan vulkan; o tome ostrvu kaže puk, i poglavito kažu to stare žene iz

puka, da je kao odvaljena stena postavljen na ulazu u podzemni svet: a kroz sam taj

vulkan vodi uska staza dole, do pred sam ulaz u donji svet. Baš u doba dok je Zaratustra
boravio na blaženome ostrvlju, desilo se da je jedan brod bacio kotvu uz ostrvo na kojem

se nalazi vulkan; a mornari sa broda raziđoše se po kopnu da love bele zečeve. Kad oko
podneva, kad su kapetan i momci opet bili na okupu, videše oni odjednom gde im se kroz

zrak primiče čovek, i čuše jasno kako neko reče: »Vreme je! Krajnje je vreme!« Kad im
je prilika bila najbliža – samo što ona prolete brzo kao kakva sen, u pravcu gde se nalazio

vulkan – tad poznadoše oni, u najvećem čudu, da je to Zaratustra; jer oni ga svi već behu

videli, osim samoga kapetana, i oni su ga voleli kao što već puk voli: tako da u tome ima
podjednako i ljubavi i straha. »Vidi samo! reče stari krmanoš, eto ode Zaratustra u

pakao!« – U isto to doba kad su mornari prispeli bili uz ognjeno ostrvo, bio se razneo glas
da je nestalo Zaratustre; a kad su zapitali za nj njegove prijatelje, ovi rekoše da je u noći

otišao na lađu, ne kazujući kuda će na put. Ljudi se uznemiriše; kad posle tri dana dođe k

tome još i povest sa mornarima – ceo se svet saglasi u tome da je Zaratustru đavo odneo.
Njegovi se učenici doduše smejahu takvom razgovoru; a jedan od njih čak reče: »pre ću

poverovati da je Zaratustra odneo đavola«. Ali u dnu duše svi su bili zabrinuti, i u
iščekivanju: i njihova je radost bila velika kad se petoga dana Zaratustra pojavi među

njima. A evo priče o Zaratustrinu razgovoru sa ognjenim psom. Zemlja, reče on, ima

kožu; i na toj koži ima boleština. Jedna od tih boleština zove se na primer: »čovek«. A