Page 76 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

kocka. I đak sam kod njih stanovao, stanovao sam nad njima. Zbog toga me omrzoše. Oni

neće da dopuste da neko ide iznad njihovih glava; i zato pometaše drva, i zemlje, i
đubreta, između mene i svojih glava. Time su zaglušivali odjek mojih koraka: a

ponajgore su me dasad čuli oni koji su najnaučeniji. Sve greške i slabosti ljudske
pometeše između sebe i mene: – »s pomoćnim tavanom« zovu oni to po svojim kućama.

Pa ipak idem ja sa svojim mislima iznad njihovih glava; i čak kad bih hteo da idem na

svojim rođenim slabostima, bio bih ipak nad njima, i nad njihovim glavama. Jer ljudi nisu
jednaki: tako kaže pravdoljublje. I, što ja hoću, oni ne bi smeli da hoće!

Tako je govorio Zaratustra.

O pesnicima

»Otkako bolje poznajemo telo, – reče Zaratustra jednome od svojih učenika – za
mene je duh tek duh u izvesnom smislu; a i sve što se zove 'večno' – sve je to samo u

prenosnom smislu.« »To si ti meni jednom već rekao, odgovori učenik; ali si tada još

dodao: 'samo što pesnici odviše lažu'. Zašto si rekao da pesnici odviše lažu« »Zašto? reče
Zaratustra. Pitaš, zašto? Ali, ja nisam od onih koje treba pitati za njihovo zašto. Zar sam

ja tek od juče počeo da doživljujem? Davno je tome otkako sam ja doživeo razloge svojih

mišljenja. Morao bih biti čitavo bure od pamćenja kad bih hteo da i svoje razloge nosim
sa sobom. Mnogo mi je već i to da svoja mišljenja zadržim za se; i mnoga se već ptičica

digla i odletela. Koji put opet nađem u svom golubarniku i po koju doletelu pticu, koju ne
poznajem, i koja sva drhće kad je dodirnem rukom. Ali, šta ti je to rekao tada Zaratusira?

Da pesnici odviše lažu? – Pa i Zaratustra je pesnik. Misliš li dakle da ti je on tom
prilikom govorio istinu? Zašto veruješ u to?« Učenik odgovori: »Ja verujem u

Zaratustru.« A Zaratustra mahaše glavom, i osmehivaše se. Vera nije u stanju da me

usreći, reče, poglavito ne vera u mene. Ali, uzmimo da neko odista ozbiljno tvrdi da
pesnici odviše lažu: Ima pravo, – mi odviše lažemo. Mi malo znamo i loše učimo, pa

moramo da lažemo. Koji među nama pesnicima nije usuo vode u svoje vino? Mnogo se
otrova smešalo već u našim podrumima, i mnogo se šta tu desilo što se ne kazuje. Pa zato

što i sami malo znamo svide nam se od srca oni koji su ništavni duhom osobito ako su to