Page 71 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

stanju učiniti svako zlo: zato tražim od tebe dobro. Zaista vam kažem, često sam se

smejao slabićima, koji su držali da su dobri stoga što su im šape bile nemoćne! Treba da
težiš za vrlinom stuba: što se više diže u vis tim je lepši i nežniji, ali utoliko tvrđi i

otporniji iznutra. Jeste, uzvišeni, bićeš ti jednom još lep, i ogledaćeš svoju lepotu u
ogledalu. Tada će drhtati tvaja duša od božanskih želja; a obožavanja biće još i u tvojoj

sujeti!Jer, to je tajna dušina: tek kad ju je junak napustio, pristupa joj polako, u snu, –

nadjunak –

Tako je govorio Zaratustra.

U zemlji obrazovanja

Predaleko sam odleteo unapred u budućnost, strava me spapade. Kad sam

pogledao oko sebe, imao sam šta videti: vreme mi beše jedini savremenik. Tad poleteh
unazad, kući – sve brže i brže: tako stigoh k vama, vi današnji ljudi, i stigoh u zemlju

obrazovanja. Prvi put ponesoh oko za vas, i živu želju: zaista vam kažem, došao sam sa
čežnjom u srcu.Ali šta se zbi? Ma kako da me beše strah, – morao sam se smejati! Nikad

još moje oko ne vide tako nešto šareno i zamazano!Smejao sam se jednako, mada su mi i
noge klecale i srce drhtalo: »ta ovo je ovde zavičaj sviju lonaca boja! « – rekoh. Obojeni,

sa pedeset mrlja na licu i po udovima, sedeli ste preda mnom na moje divno čudo, vi

sadašnji ljudi! A, oko vas pedeset ogledala, da laskaju vašem šarenilu, i da ga
umnogostruče! Odista, niste mogli naći bolje maske, vi sadašnji ljudi, od svog rođenoga

lika! Ko bi vas – prepoznao! Ispisani znacima prošlosti, i preko tih znakova premazani
još novim znacima: na taj ste se način dobro skrili od svih tumača, i ispitivača! I sve da je

čovek vrač, i da ume zagledati u creva, – ko bi još mogao pomisliti da vi imate creva!

Izgleda kao da ste pečeni od boja, i od izlepljenih cedulja. Iz vaših koprena vire sva
vremena, i svi narodi, redom i bez reda;, iz vaših pokreta zbore svi običaji, i sve vere,

svaka za se i sve u isti mah. Koji bi od vas skinuo sa sebe koprenu i premâz, i boju i
pokrete, na tome bi taman toliko ostalo da posluži za strašilo pticama. Odista, ja sam bio i

sâm takva zastrašena ptica, jer sam vas jednom video nage, i bez boje; i ja sam se tada

digao, i odleteo, kad mi je kostur počeo da daje ljubavne znake. Milije još bilo bi mi da