Page 68 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra
P. 68

opasnost, i kraj vašeg dobra i zla, vi najmudriji! – već ona sama volja, volja za moći, –

                   neiscrpna životna volja koja stvara. Ali da biste razumeli što govorim o dobru i zlu, hoću
                   još pre toga da vam govorim o životu, i u čemu se sastoji sve što živi. Išao sam za onim

                   što živi, išao sam velikim i malim stazama, da bih doznao u čemu se sastoji. Stostrukim
                   ogledalima hvatao sam njegove poglede, kad su mu usta ćutala: da bih mu iz očiju čitao

                   šta kaže. I čitao sam mu iz očiju. I, gdegod sam naišao na nešto što živi tu sam čuo i

                   govor o pokornosti. Sve što živi, pokorava se. A drugo je ovo: Onome se zapoveda koji
                   ne ume da se sebi sam pokorava. Tako je to kod svega što živi. I ovo je treće što sam čuo:

                   da je zapovedati teže nego pokoravati se. Onaj što zapoveda, ne nosi samo teret svih onih
                   koji se pokoravaju, a taj ga može lako i prigniečiti: – Već mi se čini da je u zapovedanju

                   uvek i smelosti i junaštva; jer svuda gde se zapoveda ono što živi meće na kocku sebe

                   samo. Čak i kad zapoveda sebi samom, i tada još mora da ispasta za svoje zapovedanje.
                   Svome rođenom zakonu mora da bude sudija, i osvetnikom, i žrtvom. Kako to! pitao sam

                   se u sebi. Šta nagoni ono što živi da se pokorava, i da zapoveda, i da još i zapovedajući
                   bude pokorno? Čujte dakle što ću vam reći, vi najmudriji! Ispitajte dobro da li sam se

                   uvukao u srce samome životu, i čak do u žilice njegova srca! Gde sam naišao na nešto što
                   živi tu sam nalazio i volju za moći: i čak i u volji služitelja, našao sam volju da bi hteo

                   biti gospodarem. Da ono što je slabije služi onome što je jače, na to ga goni volja njegova

                   koja hoće da gospodari nad onim što je još slabije: jedino toj želji ne može odoleti. I kao
                   što se ono što je manje podaje onom što je veće, da bi moglo imati želje i moći nad još

                   manjim: tako se podaje još i ono što je najveće, i moći radi stavlja – i život na kocku. U
                   tome se sastoji podavanje onog što je najveće: da je junaštvo, i opasnost, i jedno kockanje

                   na život i smrt. Gde se žrtvuje, i služi, i bacaju ljubavni pogledi: i tu je volje da bi se
                   postalo gospodarem. Stranputicama se tu, i da niko ne vidi, uvlači ono što je slabije u

                   tvrđenju, i sve do u srce, onome što je moćni je – i krade moći. A ovu tajnu rekao je meni

                   sam život: »Čuj, reče, ja sam ono što jednako treba sebe samo da prevlađu je«. »Naravno,
                   vi to zovete voljom za rađanjem, ili nagonom za svrhom, za višim, za daljim, za

                   mnogostrukim: ali sve to jedno je, i jedna tajna. »Radije bih propao nego što bih se

                   odrekao toga Jednog; zaista ti kažem, gde se propada, i gde opada lišće, znaj, tu se žrtvuje
                   život – za ljubav moći! »Mora da sam, vaj, i borba i postajanje, i cilj i ono što se protivi

                   cilju: ah, ko pogodi moju volju, pogodiće zacelo i kakvim krivim stazama mora ona da
   63   64   65   66   67   68   69   70   71   72   73