Page 60 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

visinom treba mu i stepena, i onih koji su protiv stepena, i onih koji se penju! Život hoće

da ide u vis, i penjući se da se savlađuje. Evo pogledajte, prijatelji moji! Ovde gde je
leglo otrovnih pauka, tu se dižu u vis ruševine jednog starog hrama – pogledajte ga samo

ozarenim pogledom! Zaista vam kažem, onaj što je nekad ovde svoje misli zidao
kamenjem u vis, taj je poznavao tajnu života kao što je znaju najmudriji! On nas evo uči,

i priča da svako razume, da su i borba i nejednakost još lepi, i rat i vlast i prevlast. Kako

se božanstveno, u junačkom obgrljaju, rvu i krhaju svodovi i lukovi: kako bacaju svetlost
i sen jedan preko drugog stromeći u visinu. – Tako pouzdano, i u lepoti, treba i mi da smo

jedan drugom neprijatelji, prijatelji moji! Božanstveno treba da stremimo jedan preko
drugog, i jedan protiv drugog! – Vaj! Eto mene ujede otrovni pauk, moj stari dušmanin!

Božanstveno pouzdano, i u lepoti, ugrize me u prst! »Mora biti kazne i pravde na svetu –

misli on: ne treba da zabadava peva pesmu u slavu neprijateljstva!« Eto, on se osveti! I
teško meni, sad će još i dušu da mi zanese osvetom! Da se ne bih zanosio, privežite me uz

ovaj stub, prijatelji moji! Volim biti svetitelj privezan uza stub, nego vrtlog osvete! Zaista
vam kažem, Zaratustra nije vrtlog, niti je oluj, pa ako i jeste igrač, nipošto nije igrač po

ćudi otrovnih paukova! –

Tako je govorio Zaratustra.

O slavnim mudracima

Služili ste puku, i sujeverju pučine, svi vi slavni mudraci! – a ne istini! Toga su

vas radi i poštovali. Toga su radi i trpeli vaše neverovanje, jer je to bila dosetka, i
stranputica koja vodi ka puku. Tako i gospodar dopušta ponešto svojim robovima i uživa

u njihovoj obesti. Ali onaj kojeg pučina mrzi, kao što mrze psi kurjaka: to je slobodni

duh, dušmanin okova, nepoklonik ikonama, usamljenik u šumama. Izgoniti njega iz
njegova zaklona – to je oduvek nazivao puk »smislom za pravednost«: na njega nateruje

on još i sad svoje najzubatije pse. »Jer, narod je tu: dakle i istina je tu! Držite one koji je
još traže!« tako se čuje od vajkada sa svih strana. Svome puku hteli ste da ugodite u

njegovu obožavanju: i to ste nazivali »voljom za istinom«, vi slavni mudraci! Vi ste

govorili u svome srcu: »iz naroda sam došao: glas naroda, glas voljom »božiji«.