Page 58 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

dođite, prijatelji, da tišina bude još blaženija! Jer to je naša visina, i naš zavičaj:

previsoko i prestrmeno je ovde za sve koji su nečisti, i za njihovu žeđ. Bacite samo svoj
čisti pogled u vrelo moje radosti, prijatelji! On ga neće zamutiti! Ono će ležati nasmejano

pred vama u svoj svojoj čistoti. Na drvetu što se zove budućnost, gradimo mi svoje
gnezdo; neka nama osamljenima orlovi donose hranu u svojim kljunovima! Zaista vam

kažem od te hrane neće i nečisti jesti! Jer bi im se činilo da jedu vatru, i ždrela bi im

izgorela! Zaista vam kažem, tu nema konaka za nečiste! Ledenica bila bi za njihove
telesine naša sreća, a i za njihove duhove! Kao silni vetrovi živećemo iznad njih, susedi

orlovima, susedi snegu, susedi suncu: jer tako žive silni vetrovi. I kao vetar dunuću
jednom po njima, i svojim duhom ugasiću dah njihova duha: to traži moja budućnost.

Zaista vam kažem, silan je vetar Zaratustra za sve nizine; i evo šta kaže on svojim

dušmanima, i svemu što pljuje i bljuje: »čuvajte se, i ne pljujte uz vetar!« -

Tako je govorio Zaratustra.

O otrovnim paucima

Pogle, tu je leglo otrovnih pauka! Želiš li da ih vidiš očima? Eto im mreže:
dodirni je, i ona će zadrhtati. I odmah, brže-bolje, on će se pojaviti. Dobro došao, otrovni

pauče! Na leđima tvojim crni se trougao, tvoje crno znamenje; ali ja znam od čega se crni

i tvoja duša. Od pakosti crni se tvoja dusa: gde ti ugrizeš načini se crna krasta; tvoj otrov
zapoji dušu osvetom! Ja vam govorim u pričama, vama koji zapajate dušu otrovom, vi

propovednici jednakosti! Svi ste mi vi otrovni pauci, i osvetnici iz potaje! Ali ja ću otkriti
vaše potaje, i ja vam se smejem u lice svojim smehom sa visine. Ja kidam mreže vaše, da

bi vas vaša srditost izmamila sa vaših lažljivih legala, te da bi pakost vaša provirila iz

vaše reči »pravdoljublje«. Čovek ima da se isceli od osvete: to je za me most što vodi ka
najvišoj nadi, i duga koja se javlja posle mnogih nepogoda. To naravno ne ide u račun

otrovnim paucima. »Baš to mi i hoćemo da se zove pravdoljubljem, da u svetu bude što
više nepogoda naše osvete« – tako govore oni među sobom. »Hoćemo da se svetimo, i da

naružimo sve koji nisu kao mi« – tako se zavetuju svi koji su srca otrovnih pauka.

»Odsada neka bude,želja za 'jednakošću' ime za vrlinu; a protiv svega što je moćno