Page 49 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra
P. 49

dušmanima da ga mogu najzad ustremiti! Odviše se nakupilo kiše u mome oblaku: uz

                   grohot munja bacaću sada strava grada u dubinu,Silno  će se tad nadimati moje grudi,
                   silno će dunuti svojim olujem preko brda: tako će im odlanuti. Zaista vam kažem, kao što

                   dolazi oluj, dolazi i moja sreća, i moja sloboda! A moji dušmani neka misle da Zloduh
                   besni nad njihovim glavama. Nego, i vi  ćete biti prestrašeni, prijatelji moji divljom

                   mudrošću mojom; i možda ćete pobeći zajedno s mojim dušmanima. Ah, kad bih umeo

                   da vas natrag domamim zvucima pastirskih  svirala! Ah, kad bi moja lavica mudrost
                   mogla da se nauči da tiho riče! A mnogom smo se čemu već naučili otkako smo zajedno!

                   Moja divlja mudrost zatrudnela je u samotnoj gori; na golom kamenu rodila je svoje
                   mlado, svoje najmlađe. Sad trči kao sumanuta kroz golu pustinju, i traži svuda zelenu

                   travicu – moja stara divlja mudrost!

                   Na mekoj travici vaših srdaca, prijatelji moji! – na vašoj ljubavi, htela bi da prostre
                   svome čedu!


                   Tako je govorio Zaratustra.


                                                 Na blaženom ostrvlju



                          Smokve padaju s drveća, sočne su i slatke; i, dok padaju, puca im rumena koža. Ja

                   sam sever-vetar za zrele smokve. Tako, kao smokve, padaju vam pred noge ovi nauci,

                   dragi prijatelji, pijte im dakle sok, i sisajte im slatko meso! Svuda je unaokolo jesen i
                   čisto nebo, i podne. Pogledajte, koliko je obilje oko nas! A iz tog izobilja lepo je gledati

                   napolje na daleka mora. Nekad izgovarahu reč Bog dok gledahu na daleka mora; a ja sam
                   vas eto naučio da kažete: Natčovek. Bog je jedno domišljanje; a ja hoću da vaše

                   domišljanje ne dopire dalje od vaše stvaralačke volje. Možete li stvoriti boga? – Ne

                   govorite mi više ni o kakvim bogovima! A natčoveka biste pouzdano mogli stvoriti.
                   Možda ne baš vi, draga braćo! Ali se možete pretvoriti u oce i praoce natčovekove: i to bi

                   trebalo da vam je vaša najbolja tvorevina! – Bog je jedno domišljanje: a ja hoću da vaše
                   domišljanje bude ograničeno mogućnošću mišljenja. Možete li zamisliti boga? U tome

                   treba da je vaša volja prema istini: da se sve pretvori u ono što čovek može zamisliti,

                   može videti, može opipati! Do krajnjih granica treba da mislite svojim rođenim čulima!
   44   45   46   47   48   49   50   51   52   53   54