Page 46 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

da udara krilima o večne zidove! Ah, oduvek je bivalo toliko odletele vrline! Povedite,

kao što ja činim, odletelu vrlinu natrag ka zemlji – da, natrag ka telu, i života: da bi dala
zemlji smisao njen, čovečanski smisao! Stostruko su odleteli dosad, i odlazili kud ne

treba, i duh i vrlina. Ah, sva ta maštanja i sve te stranputice i sad su još u našem telu, tu
su postali telom i voljom. Stostruko su pravili pokušaje i bludeli dosad, i duh i vrlina.

Jest, pokušaj tek bio je čovek. Ah, mnogo nam je neznanja i zabluda preslo u telo! Ne

izbija na nama samo razum od tisućih leta – već i ludilo njihovo. Opasno je, biti
naslednikom. Još se mi borimo korak po korak sa džinom slučajem, i još je dosad celim

čovečanstvom vladao besmisao, nesmisao. Vaš duh i vaša vrlina neka služe smislu
zemljinu, draga braćo: i svima stvarima odredite vi novu vrednost! Toga radi treba da

budete oni koji se bore! Toga radi treba da budete stvaraoci! Znanjem se čisti telo;

praveći pokušaje u znanju uzvisuje se; u onoga koji ide za saznanjem posvećuju se svi
nagoni; onome koji se uzvisio razvedri se duša. Vraču, isceli se sam tako ćeš pomoći u

isto doba i svome bolesniku. To neka mu bude najveća pomoć što će svojim očima
gledati onog koji se sam isceljuje. Ima tisuću staza kojima još niko nije hodio, tisuću

zdravlja i skrivenih obećanih zemalja života. Neiscrpni su i neotkriveni još uvek čovek i
zemlja čovekova. Ostajte budni i osluškujte, usamljeni! Od strana budućnosti dolaze

vetrovi udarajući tajanstveno krilima; i dobrim ušima donose dobre glasove. Vi koji ste

danas usamljeni, vi koji se odvajate od ostalih, vi ćete nekad postati narodom: od vas koji
se sami izabraste, rodiće se izabrani narod: – a od tog naroda natčovek. Zaista vam

kažem, zemlja će još postati mesto ozdravljanja! Već je okružuje nov duh koji nosi
isceljenje, – i nova nada!

3.

Kada je Zaratustra izgovorio ove reči, zaćuta kao neko koji još nije rekao svoju

poslednju reč; dugo je okretao palicom u ruci, premišljajući. Naposletku progovori, i
reče: – a glasinu se beše izmenio. Sam ću poći sad, učenici moji! A i vi, pođite sad, i

pođite sami! Tako želim. Odista, lepo vam kažem. idite od mene, i branite se od
Zaratustre! Ili još bolje: stidite ga se! Možda vas je prevario. Čovek saznanja ne sme

umeti samo da voli svoje neprijatelje, nego i da mrzi svoje prijatelje. Loša je nagrada za

učitelja ako svaki ostaje uvek tek učenikom njegovim. A i zašto ne biste kidali lišće sa