Page 41 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra
P. 41

ali kad potone do na dno, recite, ko bi ga opet izneo?  Čuvajte se da ne povredite

                   usamljenika! A ako ste to učinili, onda ga bar još i ubijte!


                   Tako je govorio Zaratustra.


                                                    O detetu i braku



                          Imam da uputim jedno pitanje upravo tebi, dragi brate: kao olovo spuštam to
                   pitanje u tvoju dušu, da bih saznao kako je duboka. Mlad si, pa si željan deteta i braka.

                   Ali te ja pitam: jesi li ti čovek koji sme da je željan deteta? Jesi li ti pobednik, savlađivač
                   sebe sama, zapovednik nad svojim čulima, gospodar svojih vrlina? To pitam ja tebe. Ili iz

                   želje tvoje govori tek životinja i niska potreba? Ili, usamljenost? Ili, nezadovoljstvo s
                   tobom samim? Ja bih hteo da  pobeda tvoja i tvoja sloboda  čeznu za detetom. Žive

                   spomenike treba da nazidaš svojoj pobedi i svome oslobođenju. Treba da zidaš više od

                   sebe. Ali pre svega treba da si sam dobro sazdan, prav i telom i dušom. Ne treba da se
                   plodiš samo sve više po broju, nego i sve više u visinu! U tom neka ti je na pomoći zeleni

                   vrt braka! Treba da stvoriš jedno više telo, jedan prvi kret, jedan točak koji se iz sebe

                   kotrlja, – treba da stvoriš jednoga koji stvara. Brak: to je za mene volja dvoje da stvore
                   jedno, koje će biti više od onih koii su ga stvorili. Poštovanje uzajamno za mene je brak,

                   poštovanje onih koji oboje hoće da imaju onakvu volju. To treba da je smisao i da je
                   istina tvoga braka. A to što mnogi premnogi nazivaju brakom, svi oni izlišnici, – ah, šta je

                   to za mene! O, kolika je sirotinja tih duša udvoje! O, kolika je prljavština tih duša udvoje!
                   O, to bedno zadovoljstvo udvoje! Sve to nazivaju brakom, i kažu, da su im brakovi na

                   nebu sklopljeni. Ne, ja ne marim za to nebo izlišnika. I ne marim za te životinje spletene

                   u nebeske zamke. Neka je daleko od mene i taj Bog, koji hramajući prilazi da blagoslovi
                   ono što nije vezao! Ne smejte se takvim brakovima! Ta koje dete ne bi imalo razloga da

                   plače sa svojih roditelja! Čovek mi izgledaše ugledan, i zreo za smisao zemljin: ali kad
                   mu sagledah ženu, učini mi se zemlja domom za slaboumne. Jest, da je po meni, zemlja

                   bi se tresla u grčevima u času kad se svetac sparuje s guskom. Jedan je kao junak pošao u
                   lov na istine a ulovio je naposletku jednu malu nakinđurenu laž. To zove on svojim

                   brakom. Drugi je vazdan pazio s kim  će i kako  će, i birao je kao što bira izbirač. A
   36   37   38   39   40   41   42   43   44   45   46