Page 43 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

gospodar. Ugledajte se evo na ovu moju smrt, smrt slobodnu, koja mi prilazi jer ja tako

hoću. A kad ću hteti? – Ko je istakao sebi cilj ima naslednika, taj želi smrt u dobar čas
radi cilja i zbog naslednika. I, iz poštovanja prema meni i prema nasledniku, taj neće više

vešati svele vence u svetilištu života. Zaista vam kažem neću da sam kao oni koji pletu
užad: vukući konac u dužinu sami idu sve unatrag. Mnogi su prestari i za svoje istine i

pobede, bezuba usta nemaju više pravo da kažu svaku istinu. Svaki koji želi slave treba

da se za vremena rastavi od časti, i da se nauči velikoj veštini da u pravi čas – ide. Ne
treba dopustiti da nas jedu kad ponajbolje prijamo: to znaju oni koji žele da budu dugo

voljeni.Ima dabogme kiselih jabuka čiji je udes da moraju čekati do poslednjeg dana
jeseni: a onda u isti mah sazru, požute, i smežuraju se. Jednima ostari prvo srce a drugima

prvo duh. A neki su stari još u mladosti: ali, ko postane kasno mlad, ostaje dugo mlad.

Mnogima život ne ispada za rukom: otrovan crv naleže mu se u srcu. Neka bar gleda da
mu tim bolje ispadne za rukom smrt. Mnogi ne postanu nikad slatki, potrule još u leto.

Kukavičluk ih drži da ne padnu sa svojih grana. Premnogi žive, i predugo vise oni o
svojim granama. Treba da dođe oluj pa đa strese sa drveta sve što je trulo i od crva

nagriženo! Treba da dođu propovednici brze smrti! To bi hili pravi oluji i tresci koji su
potrebni za drveće života. Ali ja čujem samo gde se propoveda lagana smrt, i strpljenje sa

svim »zemaljskim«. Ah, zar vi propovedate strpljivost sa »zemaljskim?« Ta zemaljsko

ima i odviše strpljivosti s vama, vi otpadnici! Zaista vam kažem, prerano je umro onaj
Jevrejin što ga slave propovednici lagane smrti: i za mnoge je otada bilo kobno što je

prerano umro. On još nije poznavao drugo do suze i tegobu Jevrejina, i s njima mržnju
dobrih i pravednih – Jevrejin Isus: i tad ga spopade iznenada čežnja za smrću. Trebao je

ostati u pustinji, i daleko od dobrih i pravednih! Možda bi bio naučio živeti, i naučio
voleti život – i smeh uz to! Verujte mi, braćo,moja! On je prerano umro; on bi svoju

nauku sam opozvao bio, da je dostigao moju starost! Bio je toliko blagorodan da bi

opozvao! Ali još nije bio sazreo. Nezreo je mladić kad voli, i nezreo mrzi čoveka i
zemlju. Vezani još su njemu i teški, duh i krila dušina. A u zrelom čoveku ima više od

deteta nego u mladiću, i manje tugobe: on bolje zna šta su smrt i život. Slobodan na smrt,

i slobodan u smrti, svečano izgovarajući: Ne ako nije više vreme da se govori Da: tako on
dobro zna šta su smrt i život. Neka vaše umiranje ne bude hula na čoveka i na zemlju,

prijatelji dragi, to molim od meda vaše duše.Neka vaše umiranje još ozarivaju vaš duh i