Page 42 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra
P. 42

odjedared pokvari sebi društvo za svagda: To zove on svojim brakom. Opet drugi tražio

                   je služavku s anđeoskim vrlinama. A odjedared postade sam služavkom jedne žene, i sad
                   neka gleda kako će da bi postao još i anđelom. Svi su kupci obazrivi, u svakoga su lukave

                   oči. Ali još i ponajlukaviji kupiće ženu svoju u džaku. Mnoge kratke ludosti – to vi
                   zovete ljubavlju. A vaš brak učini kraj tim mnogim kratkim ludostima – jednom drugom

                   glupošću. Vaša ljubav prema ženi, i ženama ljubav prema muškarcu: o, bar da su

                   saučešće prema napaćenim i skrivenim božanstvima! Ali, redovno se samo bolje
                   upoznaju dve životinje. Pa još i vaša najbolja ljubav nije drugo do jedna slika u zanosu, i

                   jedan bolan žar. A trebalo bi da je buktinja  koja bi vam svetlela ka vašim putevima.
                   Trebaće nekad da ljubite više od sebe. Dakle učite tek ljubiti! Toga ste radi i morali ispiti

                   gorku  čašu vaše ljubavi. Ima gorčine i u  čaši najbolje ljubavi: ona izaziva  čežnju za

                   natčovekom, ona budi žed u tebi koji stvaraš! Žed tvoračka, strela i  čežnja za
                   natčovekom; reci, brate moj, je li u tome tvoja volja za brakom? Neka je blagoslovena

                   takva volja, i takav brak –


                   Tako je govorio Zaratustra.


                                                   O slobodnoj smrti



                   Mnogi umiru prekasno, a neki umiru prerano.Još se svet nije navikao na nauk: »umri u
                   dobar čas! « Umri u dobar čas, tome uči Zaratustra.Dabogme, ko nikako ne živi u dobar

                   čas, kako bi taj mogao ikad i da umre u dobar čas? Bolje da se nije nikad ni rodio! - To ja
                   velim izlišnima. Nego, još i ti izlišni prave se važni sa svojim umiranjem, – i ponajšuplji

                   orah hoće još da ga krhaju. Svi shvataju umiranje kao nešto važno: ali smrt još nije

                   slavlje. Još nisu ljudi naučili kako se slave najlepše slave. Ja  ću vam pokazati smrt
                   plodonosnu, koja za sve žive postaje podstrekom i zavetom. Naročitom smrću umire

                   plodonosni, pobednički, opkoljen punonadežnima i zavetnicima. Tako se treba naučiti
                   umreti; i ne bi trebalo da prođe nijedno slavlje a da ovakav samrtnik ne blagosilja

                   zakletve onih koji ostaju u životu! Tako je najbolje umreti; a drugo bi onda bilo: da se
                   umre u borbi, i da se raspe duša velika. A odvratna je, i onom koji se bori i onom koji

                   pobeđuje, vaša žmirava smrt što se privlači potajno kao kradljivac – a ipak dolazi kao
   37   38   39   40   41   42   43   44   45   46   47