Page 42 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

odjedared pokvari sebi društvo za svagda: To zove on svojim brakom. Opet drugi tražio

je služavku s anđeoskim vrlinama. A odjedared postade sam služavkom jedne žene, i sad
neka gleda kako će da bi postao još i anđelom. Svi su kupci obazrivi, u svakoga su lukave

oči. Ali još i ponajlukaviji kupiće ženu svoju u džaku. Mnoge kratke ludosti – to vi
zovete ljubavlju. A vaš brak učini kraj tim mnogim kratkim ludostima – jednom drugom

glupošću. Vaša ljubav prema ženi, i ženama ljubav prema muškarcu: o, bar da su

saučešće prema napaćenim i skrivenim božanstvima! Ali, redovno se samo bolje
upoznaju dve životinje. Pa još i vaša najbolja ljubav nije drugo do jedna slika u zanosu, i

jedan bolan žar. A trebalo bi da je buktinja koja bi vam svetlela ka vašim putevima.
Trebaće nekad da ljubite više od sebe. Dakle učite tek ljubiti! Toga ste radi i morali ispiti

gorku čašu vaše ljubavi. Ima gorčine i u čaši najbolje ljubavi: ona izaziva čežnju za

natčovekom, ona budi žed u tebi koji stvaraš! Žed tvoračka, strela i čežnja za
natčovekom; reci, brate moj, je li u tome tvoja volja za brakom? Neka je blagoslovena

takva volja, i takav brak –

Tako je govorio Zaratustra.

O slobodnoj smrti

Mnogi umiru prekasno, a neki umiru prerano.Još se svet nije navikao na nauk: »umri u
dobar čas! « Umri u dobar čas, tome uči Zaratustra.Dabogme, ko nikako ne živi u dobar

čas, kako bi taj mogao ikad i da umre u dobar čas? Bolje da se nije nikad ni rodio! - To ja
velim izlišnima. Nego, još i ti izlišni prave se važni sa svojim umiranjem, – i ponajšuplji

orah hoće još da ga krhaju. Svi shvataju umiranje kao nešto važno: ali smrt još nije

slavlje. Još nisu ljudi naučili kako se slave najlepše slave. Ja ću vam pokazati smrt
plodonosnu, koja za sve žive postaje podstrekom i zavetom. Naročitom smrću umire

plodonosni, pobednički, opkoljen punonadežnima i zavetnicima. Tako se treba naučiti
umreti; i ne bi trebalo da prođe nijedno slavlje a da ovakav samrtnik ne blagosilja

zakletve onih koji ostaju u životu! Tako je najbolje umreti; a drugo bi onda bilo: da se
umre u borbi, i da se raspe duša velika. A odvratna je, i onom koji se bori i onom koji

pobeđuje, vaša žmirava smrt što se privlači potajno kao kradljivac – a ipak dolazi kao