Page 38 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

spališta! Pa čuvaj se i od napadaja svoje ljubavi! Odviše brzo pruža usamljenik ruku da se

rukuje s onim koga susretne. Mnogim ljudima ne smeš pružiti ruku, nego samo šapu: a
ištem da na tvojoj šapi imaju i kandže. Nego, najveći neprijatelj koji ti može izaći

nasusret, to ćeš uvek biti ti sam; ti sam uhodiš sebe i po pećinama i po šumama.
Usamljeniče, ti ideš putem k sebi samome! A put te vodi pokraj tebe samoga, i pokraj

tvojih sedam đavola! Jeretik bićeš sebi samome, i veštac i predskazivač, i budala i

sumnjalo, nadrisvetac i hulja. Treba da želiš da izgoriš u svom rođenom plamenu: kako bi
da ponovo postaneš, dok se nisi prvo pretvorio u pepeo! Usamljeniče, ti ideš putem

stvaraoca: ti hoćeš da stvoriš sebi jednoga boga iz tvojih sedam đavola! Usamljeniče, ti
ideš putem onoga koji voli: ti voliš sebe samoga, i stoga prezireš sebe kao što preziru

samo oni koji umeju da vole. Onaj koji voli hoće da stvara, jer prezire! Šta zna onaj o

ljubavi, koji nije morao da prezre baš ono što voli? Sa svojom ljubavlju pođi u svoju
samoću, i sa svojom željom za stvaranjem, brate moj, i tek docnije odhramaće

pravdoljublje za tobom. S mojim suzama podi u svoju samoću, brate moj. Ja volim onog
koji hoće da stvori više od sebe pa u tom nade svoju propast.

Tako je govorio Zaratustra.

O starim i mladim ženicama

»Što se provlačiš tako strašljivo kroz suton, Zaratustra? I šta skrivaš tako oprezno

ispod svog ogrtača? « »Je li možda kakvo blago, šta su ti ga poklonili? Ili je dete, što se
rodilo? Ili ideš sada i sam možda stazama kradljivaca, ti prijatelj zlih?« – Jeste, dragi

brate! reče Zaratustra, blago je ovo, što su mi ga poklonili: jedna mala istina, nju eto

nosim uza se. Nego, ona je nemirna kao kakvo derište; i ako joj ne zapušim usta viče iz
sveg grla. »Kad sam danas išao svojim putem, u čas kada sunce seda, srete me jedna stara

žena, i ovako govoraše mojoj duši: »Često je besedio Zaratustra i pred nama ženama, ali
nam još nikad nije prozborio o samoj ženi.« A ja joj odvratih: »o ženi treba govoriti samo

pred muškima«. »Govori i preda mnom o ženi, reže ona: ja sam stara pa ću odmah sve
zaboraviti.« I ja se odazvah želji stare žene, i ovako joj govorah: Na ženi je sve

zagonetka, i sve na ženi ima jedno rešenje: ono se zove trudnoća. Muškarac je za ženu