Page 39 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

sredstvo: cilj je uvek dete. Nego, šta je žena za muškarca? Pravi muškarac traži dvoje:

opasnosti i igre. Zato traži ženu, kao najopasniju igračku. Muškarac treba da bude
odgajan za rat, a žena za odmor ratniku: sve ostalo je ludost. Za preslatko voće – ne mari

ratnik. Zato mari za ženu; opora je još i najslađa žena. Žena bolje razume decu nego
muškarca, ali je muškarac više dete nego što je žena. U pravom muškarcu skriveno je

dete: a dete hoće da se igra. Na noge, dakle, žene, pa mi pronađite to dete u muškarcu!

Žena treba da je igracka, dragi kamen, obasjana vrlinama jednoga sveta koji još nije tu.
Zvezdin sjaj treba da se blista u vašoj ljubavi! Vaša nada treba da bude: »daj mi da mogu

roditi natčoveka! « Neka bude hrabrosti u vašoj vrlini! Svojom ljubavlju treba da
navaljujete na onog koji vam uliva strah. U vašoj ljubavi treba da je vaša čast! Slabo zna

inače žena šta je to čast. A evo šta treba da bude vaša čast: da uvek više ljubite nego što

vas ljube, i da nikad niste na drugom mestu u tom pogledu. Muškarac treba da se boji
žene koja ljubi: ona će tada podneti svaku žrtvu, i sve je drugo za nju tada bez vrednosti.

Muškarac treba da se boji žene koja mrzi: jer muškarac je u dnu svoje duše samo zao, a
žena je onda rđava. Koga mrzi žena ponajvećma? – Evo kako govoraše željezo magnetu:

»mrzim te ponajvećma što privlačiš a nisi dosta jak da privučeš«. Sreća muškarčeva zove
se: hoću. Sreća ženina zove se: on hoće. »Eto, u ovaj isti čas postao je svet savršen!« –

misli žena kad je poslušna što ljubi od sveg srca.Jer žena mora da sluša, i mora da traži

dubinu za svoju površinu. Površna je duša ženina, pokretna burna skrama nad plitkom
vodom. A narav muškarca je duboka, njena bujica šumi kroz podzemne pećine, žena sluti

njenu snagu, ali je ne shvata. – Na to mi odgovori starica: »Mnogo lepih stvari reče
Zaratustra, naročito za one koji su dosta mladi za to. čudnovato, Zaratustra malo poznaje

žene a ipak pravo govori o njima! Da li je to možda stoga što je kod žene sve mogućno?
A sad, u ime zahvalnosti, uzmi jednu malu istinu! Dosta sam stara da je mogu dati!

Zamotaj je dobro, i zapuši joj usta: inače će da viče iz sveg grla ova mala istina.« »Daj

mi, ženo, tvoju malu istinu!« rekoh. A starica reče tad ovo: »Ti ideš k ženama? Ne
zaboravi bič!« –

Tako je govorio Zaratustra.