Page 40 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

O ujedu guje

Jednoga dana zaspao beše Zaratustra pod jednom smokvom, jer je bilo toplo, i

savio beše ruke preko lica. Ali dođe jedna guja, i ujede ga za vrat da je Zaratustra glasno
jauknuo od bola. Kada je skinuo ruku s lica, pogleda zmiju: a ona poznade oči

Zaratustrine, poče se nespretno svijati, i htede da umakne. »Ne beži, reče Zaratustra; još ti
se nisam zahvalio! Ti si me za vremena probudila, jer dug je još put moj.« »Kratak još

put je tvoj«, reče tužno guja; »moj otrov ubija«. Zaratustra se osmehnu. »Zar može

poginuti zmaj od zmijskog otrova? reče. – Nego, uzmi natrag svoj otrov. Ti nisi dosta
bogata da bi mi ga mogla pokloniti.« Na to mu guja pade ponovo oko vrata, i lizaše mu

ranu. Kada je jednom Zaratustra pričao ovo svojim učenicima, pitahu ga oni: »A šta je, o
Zaratustra, naravoučenije iz te tvoje priče?« Zaratustra na to pitanje odgovori

ovako:Dobri i pravedni kažu za mene da sam uništitelj morala: moja je priča nemoralna.

Ali ako imate dušmanina nemojte mu vraćati zlo dobrim: jer to ponižava. Nego, dokažite
još, da vam je učinio nešto dobro. A bolje je i da planete gnevom nego da ponižavate!

Ako vas psuju, ne bi mi bilo pravo da vi blagosiljate. Bolje isto tako psujte i vi malo!
Učini li vam se velika nepravda, učinite brzo i sami još pet malih! Strašno je pogledati

onog koga nepravda sama tišti. Da li ste to već znali? Podeljena nepravda je pola pravde.
Onaj neka uzme nepravdu na se koji je može poneti! Mala osveta čovečnija je nego

nikakva osveta. A ako kazna nije za prestupnika u isti mah i pravda i počast, onda ne

marim ni za vaše kažnjavanje. Otmenije je da kažeš za sebe da nemaš pravo, nego da
silom zadržiš pravo, osobito ako imaš pravo. Samo, mora čovek biti dovoljno bogat za

to.Ja ne marim za vašu hladnu pravičnost, iz oka sudija vaših uvek viri dželat, i njegov
hladni nož. Recite, zar nema nigde pravičnosti koja bi bib ljubav sa vidovitim očima?

Pronađite mi već jednom ljubav koja neće poneti na sebi samo svu kaznu, već i svu

krivicu! Pronađite mi već jednom pravičnost koja će svakog osloboditi, osim onoga koji
sudi! Evo čujte još i ovo! Onome koji bi da je pravičan do krajnosti, pretvara se i laž u

čovekoljublje. Ali, kako bih mogao biti pravičan do kraja! Kako bih mogao dati svakome
svoje? Treba da se zadovoljim. da dam svakome moje. Naposletku, braćo, čuvajte se da

ne činite nepravo usamljenicima! Da li bi mogao usamljenik to zaboraviti! Ili, zar bi

mogao vratiti zlo zlim! Usamljenik je kao dubok kladenac. Lako je, baciti kamičak u nj;