Page 40 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra
P. 40

O ujedu guje



                          Jednoga dana zaspao beše Zaratustra pod jednom smokvom, jer je bilo toplo, i

                   savio beše ruke preko lica. Ali dođe jedna guja, i ujede ga za vrat da je Zaratustra glasno
                   jauknuo od bola. Kada je skinuo ruku  s lica, pogleda zmiju: a ona poznade oči

                   Zaratustrine, poče se nespretno svijati, i htede da umakne. »Ne beži, reče Zaratustra; još ti
                   se nisam zahvalio! Ti si me za vremena probudila, jer dug je još put moj.« »Kratak još

                   put je tvoj«, reče tužno guja; »moj otrov ubija«.  Zaratustra se osmehnu. »Zar može

                   poginuti zmaj od zmijskog otrova? reče. – Nego, uzmi natrag svoj otrov. Ti nisi dosta
                   bogata da bi mi ga mogla pokloniti.« Na to mu guja pade ponovo oko vrata, i lizaše mu

                   ranu. Kada je jednom Zaratustra pričao ovo svojim učenicima, pitahu ga oni: »A šta je, o
                   Zaratustra, naravoučenije iz te tvoje priče?« Zaratustra na to pitanje odgovori

                   ovako:Dobri i pravedni kažu za mene da sam uništitelj morala: moja je priča nemoralna.

                   Ali ako imate dušmanina nemojte mu vraćati zlo dobrim: jer to ponižava. Nego, dokažite
                   još, da vam je učinio nešto dobro. A bolje je i da planete gnevom nego da ponižavate!

                   Ako vas psuju, ne bi mi bilo pravo da vi blagosiljate. Bolje isto tako psujte i vi malo!
                   Učini li vam se velika nepravda, učinite brzo i sami još pet malih! Strašno je pogledati

                   onog koga nepravda sama tišti. Da li ste to već znali? Podeljena nepravda je pola pravde.
                   Onaj neka uzme nepravdu na se koji je može poneti! Mala osveta  čovečnija je nego

                   nikakva osveta. A ako kazna nije za prestupnika u isti mah i pravda i počast, onda ne

                   marim ni za vaše kažnjavanje. Otmenije je da kažeš za sebe da nemaš pravo, nego da
                   silom zadržiš pravo, osobito ako imaš pravo. Samo, mora čovek biti dovoljno bogat za

                   to.Ja ne marim za vašu hladnu pravičnost, iz oka sudija vaših uvek viri dželat, i njegov
                   hladni nož. Recite, zar nema nigde pravičnosti koja bi bib ljubav sa vidovitim očima?

                   Pronađite mi već jednom ljubav koja neće poneti na sebi samo svu kaznu, već i svu

                   krivicu! Pronađite mi već jednom pravičnost koja će svakog osloboditi, osim onoga koji
                   sudi! Evo čujte još i ovo! Onome koji bi da je pravičan do krajnosti, pretvara se i laž u

                   čovekoljublje. Ali, kako bih mogao biti pravičan do kraja! Kako bih mogao dati svakome
                   svoje? Treba da se zadovoljim. da dam svakome moje. Naposletku, braćo, čuvajte se da

                   ne  činite nepravo usamljenicima! Da li bi mogao usamljenik to zaboraviti! Ili, zar bi

                   mogao vratiti zlo zlim! Usamljenik je kao dubok kladenac. Lako je, baciti kamičak u nj;
   35   36   37   38   39   40   41   42   43   44   45