Page 37 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

Ti bi hteo da pođeš putem svoje turobnosti kao putem k tebi samome? Pokaži mi da li

imaš prava na nj, i pokaži mi snagu koja ti stoji na raspoloženju. Jesi li ti jedna nova
snaga, i jedno novo pravo? Jesi li ti jedan prvi pokret? Jedan početak koji se kotrlja iz

sebe sama? Da li umeš zvezde prisiliti da se oko tebe okreću? Ah, koliko ima pohlepnih
za vasionom! Koliko ima grčevitog usiljavanja sujetnih! Dokaži mi da ti nisi pohlepan,

niti sujetan! Ah, ima toliko velikih misli koje čine isto što i mehovi: nadahnjuju, i

stvaraju veću prazninu. Kažeš da si slobodan? Hoću da znam šta je tvoja misao vodilja a
ne da si se izvukao ispod jarma. Da li si ti jedan od onih koji je smeo da se izvuče ispod

jarma? Ima ih mnogih koji su odbacujući od sebe uslužnost odbacili i svoju zadnju
vrednost. Slobodan, od čega slobodan? Šta je do toga stalo Zaratustri! Nego, treba da

mogu da čitam iz tvoga vedrog oka: slobodan, za što? Možeš li ti sam sebi dati svoje zlo i

svoje dobro, i obesiti svoju volju iznad sebe kao zakon? Možeš li biti sebi sam i sudijom i
osvetnikom svoga zakona? Strašno je ostati nasamo sa sudijom i sa osvetnikom svoga

rođenog zakona. To je kao kad padne zvezda u prazan prostor, i u ledeni dah
usamljenosti. Danas još patiš od mnogih, ti jedan: danas još imaš celu svoju hrabrost i sve

svoje nade. Ali doći će doba da će te samoća zamoriti, da će se gordost tvoja saviti, da će
hrabrost tvoja zaškrinuti zubima. I ti ćeš tada vikati iz sveg glasa: »Ja sam sâm!« Doći će

doba, da nećeš više videti ono što je na tebi visoko a videćeš sasvim izbliza ono što je

nisko; a kao avet strašiće te ono što je uzvišeno u tebi. I ti ćeš tada vikati iz sveg glasa:
»Sve je lažno! « Ima osećanja koja hoće da zadave usamljenika; ako ne mogu, tada,

dabogme, moraju sama da umru! Ali, da li ćeš ti to biti u stanju, da budeš ubica? Da li ti
je već poznata, brate, reč »preziranje«? I znaš li, kolike su muke pravedljivosti: da budeš

pravedan prema onima koji te preziru? Ti primoravaš mnoge da zbog tebe počnu drukče
učiti nego dotle; to će ti oni skupo naračunati. Ti si im se približio a ipak si prošao mimo:

to ti neće nikad oprostiti. Ti se dižeš iznad njih: ali što se više penješ tim manji izgledaš

oku zavisti. A najvećma mrze onoga koji leti. »Vi ne možete biti pravedni prema meni! –
treba da kažeš – ja uzimam vašu nepravednost kao ono što meni pripada.« Nepravdom i

prljavštinom bacaju se oni na usamljenika: ali, brate moj, ako hoćeš da si zvezda moraš

im svetliti uprkos svemu! Nego, čuvaj se dabrih i pravednih! Ti vole da razapnu na krst
one koji sami svoju vrlinu pronalaze, – ti mrze usamljenika. A čuvaj se i prepodobne

prostote! Njoj ništa nije sveto što nije prosto i glupo: ona se rado igra i s vatrom –