Page 36 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

možete da izdržite u društvu sa vama samima; i ne volite sebe koliko bi trebalo: pa hoćete

da zavedete bližnjeg na ljubav a sebe da pozlatite njegovom zabludom. Ja bih voleo kad
ne biste mogli izdržati u društvu sa svakojakim bližnjima, i njihovim susedima; onda

biste morali od sebe sama stvoriti svoga prijatelja, i u njemu srce koje je spremno da se
prelije. Vi pozovete svedoka kad ste radi da o sebi lepo govorite; pa kad ste njega zaveli

da dobro misli o vama tada i sami dobro mislite o sebi. Ne laže samo onaj koji govori što

zna da ne zna, nego više još onaj koji govori što ne zna da zna. Tako govorite vi o sebi
jedni drugima, i obmanjujete sobom svoga suseda. Evo kako govori lud čovek: »Općenje

s ljudima kvari karakter, osobito onome koji ga nema.« Jedan ide k bližnjem da bi našao
sebe, drugi ide što bi se rado sam izgubio. Vaša rđava ljubav prema vama samima čini

vam samoću tamnicom. Oni dalje moraju da plate za vašu ljubav prema bližnjem; i čim

vas je pet na okupu uvek neko šesti mora da umre. Ne volim ja ni vaše slave: ima vam tu
odviše glumaca, a i gledaoci drže se često kao da su glumci. Ne učim vas bližnjemu nego

prijatelju. Prijatelj vam je slava zemaljska, i predosećaj za natčoveka. Učim vas prijatelju
i njegovu prepunom srcu. Ali morate umeti da ste sunđer ako hoćete da vas voli prepuno

srce. Učim vas prijatelju u kojem je svet gotov i sazdan, koji je ljuska za sve dobro, –
prijatelju koji stvara, koji uvek ima po gotov svet za poklanjanje. I kao što u njemu može

svet da se razvije, tako može i da mu se opet savije u prstenove, kao postajanje dobra

usled zla, i kao postajanje svrhe iz slučaja. Budućnost, i ono što je najdalje, neka ti budu
uzrok tvoga danas: u svome prijatelju treba da voliš natčoveka kao uzrok sebe. Draga

braćo, ne velim vam da volite bližnje; nego vam savetujem da volite najudaljenije.

Tako je govorio Zaratustra.

O putu stvaraoca

Hoćeš li, brate, poći u samoću? Hoćeš li potražiti put k sebi samome? Zastani još

malo, i počuj me. »Ko traži taj se lako i sam izgubi. Svako je usamljivanje zločin«. tako
kaže stado. A ti si dugo pripadao stadu. Glas stada još odjekuje u tebi. Čak i kad budeš

govorio: »ja nemam više istu savest koju i vi«,biće u tome tužbe i bola. A vidiš, još i taj

bol rodila je ona ista savest: i poslednji odblesak te savesti plamti još na tvojoj turobnosti.