Page 35 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra
P. 35

procenjivanje daje vrednost: i, bez procenjivanja bio bi šupalj orah života. Počujte, vi koji

                   stvarate! Menjajte vrednosti, – to je menjanje onog koji stvara. Uvek uništava, onaj kome
                   je suđeno da bude tvorac. Stvaraoci su bili prvo narodi pa tek posle, mnogo kasnije,

                   pojedinci; zaista vam kažem, sam je pojedinac najmlađa još tvorevina. Narodi su nekad
                   vešali tablicu dobra iznad sebe. Ljubav koja bi da vlada, i ljubav koja bi da se pokorava,

                   stvorile su zajednički takve tablice. Starije je zadovoljstvo biti u stadu nego zadovoljstvo

                   od svoga Ja: i dogod se dobra savest naziva stadom samo će rđava savest govoriti: Ja.
                   Zaista vam kažem, lukavo, tvrdokorno Ja, koje traži svoju korist u koristi drugih: ono nije

                   postanak stada, ono znači njegovu prolaznost. Uvek su oni koji su imali ljubavi, i koji su
                   stvarali, stvorili Dobro i Zlo. Plamen ljubavi bukti u imenu svih vrlina, i plamen gneva.

                   Mnoge je zemlje poznao Zaratustra, i mnoge narode: nikakve veće sile nije Zaratustra

                   video na zemlji od dala onih u kojih ima ljubavi: »dobro« i »zlo« je ime njihovo. Zaista
                   vam kažem, pravo je  čudovište sila toga  hvaljenja i toga kućenja. Neka se javi ko  će

                   okovati tu zver i njenih tisuću vratova? Tisuću ciljeva bilo je dosad, jer je bilo tisuću
                   naroda. Nedostaju samo još okovi za tisuću vratova, nedostaje taj jedan cilj. Još

                   čovečanstvo nema svoga cilja. Nego, recite mi, draga braćo: kad  čovečanstvu još
                   nedostaje taj cilj, zar me nedostaje onda još i – ono samo? –



                   Tako je govorio Zaratustra.


                                               O ljubavi prema bližnjem



                          Privijate se uz bližnjeg, i nazivate to svakojakim lepim imenima. A evo vam
                   kažem: vaša ljubav prema bližnjem nije drugo do vaša rđava ljubav prema sebi samom.

                   Vi tražite spasa kod bližnjeg od vas samih, pa biste da to još nazovete vrlinom: ali ja

                   providim vašu »nesebičnost«. Ti je starije nego Ja; Ti je osveštano a Ja još nije: čovek se
                   dakle privija uz bližnjeg. Ja vam ne velim da ljubite bližnjeg. Pre vam još savetujem da

                   bežite od bližnjeg, i da ljubite najdaljeg! Više nego ljubav prema bližnjem stoji ljubav
                   prema najdaljem, i prema budućem; više još nego ljubav prema čoveku cenim ja ljubav

                   prema stvarima i sablastima. Ta sablast što za tobom skakuće, brate moj, lepša je od tebe;

                   zašto joj ne daš svoju put i svoje kosti? Ali ti se nje plašiš, i bežiš k svom bližnjem. Vi ne
   30   31   32   33   34   35   36   37   38   39   40