Page 34 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra
P. 34

O tisuću i jednom cilju



                          Mnoge je zemlje poznao Zaratustra, i mnoge narode: te je tako mogao otkriti

                   mnogih naroda dobro i zlo. Nikakve veće sile nije Zaratustra video na zemlji do dobra i
                   zla. Ne bi mogao živeti nijedan narod koji ne bi prvo umeo da određuje vrednosti; a, ako

                   hoće da se održi, ne sme određivati kao što sused mu određuje. Mnogošta što je jednom
                   narodu dobro služi drugome na podsmeh i  porugu: tako sam iskusio. Video sam

                   mnogošta čega se na jednom mestu klone i nazivaju ga zlim a što na drugom obasipaju

                   purpurnim počastima. Nikada nije razumevao jedan sused drugoga. oduvek se iščuđavao
                   u svojoj duši kako mu je sused zloban i  u zabludi. Tablica dobara visi nad svakim

                   narodom Vidiš, to je tablica njegovih savlađivanja; vidiš, to je glas njegove volje za
                   moći. Pohvalnim naziva on ono što drži da je teško; ono što je neophodno i teško, za to

                   kaže da je dobro; a što još i iz najveće nevolje oslobađa, ono što je izuzetno, što je

                   najteže, – to veliča kao sveto. Što učini da vlada on, i da pobeđuje, i da stoji u svom sjaju,
                   na strah i zavist susedu svom. to mu je uzvišeno, prvenstveno određujuće,- ono što daje

                   smisao svim stvarima. Odista, dragi brate, ako si poznao, pre svega nevolju, i zemlju i
                   nebo, i suseda jednoga naroda: onda ćeš pogoditi zacelo i zakon njegovih prevlađivanja, i

                   zašto se penje na tim lestvicama ka svojoj nadi. »Uvek treba da si  prvi i da si pred
                   drugima: Nikoga ne treba da voli tvoja surevnjiva duša, osim prijatelja« – takve su misli

                   dovodile u uzbuđenje dušu svakog Grka: tako je išao svojim putem veličine. »Istinu

                   govoriti a znati vladati lukom i strelom« – tako je bilo drago i činilo se teško u isti mah
                   onome narodu od kojeg potiče moje ime – ime koje mi je drago i teško u isti mah.

                   »Poštovati oca i mater, iz dna duše raditi sve po njihovoj volji«: tu tablicu prevlađivanja
                   obesio je bio nad sobom drugi jedan narod, i postao je silan i večan zbog nje. »Biti veran,

                   i vernosti za ljubav izlagati čast i krv i za rđave i opasne stvari«: u tome učeći se savladao

                   se drugi jedan narod, i tako savladujući se zatrudneo je, i poneo u sebi velike nade. Zaista
                   vam kažem, ljudi dadoše jedni drugima sve svoje dobro i zlo. Zaista vam kažem, oni ga

                   ne uzedoše, niti ga nadoše, niti im pade kao glas sa nebesa. Vrednosti je uneo u stvari tek
                   čovek, da bi se održao, – on je tek stvorio smisao stvari, čovečiji smisao! Stoga se nazvao

                   »čovek«, što znači: onaj koji procenjuje. Procenjivati znači stvarati: počujte vi koji

                   stvarate! Samo procenivanje jeste blago i  dragocenost sviju procenjenih stvari. Tek
   29   30   31   32   33   34   35   36   37   38   39