Page 183 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

prema velikim stvarima, ti prepredeni kovači lažnog novca, i glumci: – dok ne postanu

najzad lažni pred samima sobom, razroki, premazane crvotočine, zaogrnuti jakim
izrazima, spolja izvešanim vrlinama, bleštavim lažnim delima. Budite u tome veoma

pažljivi, vi viši ljudi! Ništa mi se naime ne čini danas dragocenije i ređe nego poštenje.
Zar današnjica ne pripada pučini? A pučina ne zna šta je veliko šta malo, šta pravo, šta

pošteno: ona je bezazleno kriva, ona uvek laže.

9.

Imajte danas dosta nepoverenja, vi viši ljudi, vi srčani! vi srdačni i prostodušni!
Pa držite u tajnosti razloge svoje! Jer današnjica pripada pučini. Ono u što je pučina

nekad naučila da veruje bez razloga, ko bi još mogao to razlozima – oboriti? Na tržištu se
ubeđuje rukama. Jer prema razlozima pučina je nepoverljiva. Ako tu slučajno jedared

pobedi istina, zapitajte se sa dosta nepoverenja: »kakva je to velika zabluda bila na njenoj

strani?« Čuvajte se i od naučnika! Ti vas mrze: jer oni su neplodni! U njih su hladne
isušene oči, pred njima svaka ptica leži očerupana. Oni se isprsuju i hvale time da ne

lažu: ali nemoć za laganje ne znači još ni blizu što i ljubav za istinom! Čuvajte se!

Nemanje groznice ne znači još ni bilizu što i saznanje! Ohlađenim duhovima ne verujem.
Ko ne ume da laže, ne zna šta je istina.

10.

Ako hoćete visoko da dospete, trebaju vam vaše rođene noge! Ne dajte da vas
nose gore, ne sedajte na tuđa leđa niti na tuđu glavu! Šta, ti si se popeo na ata? I jašeš

brže-bolje gore ka cilju svome? Dobro,prijatelju moj! ali i tvoja je uzeta noga s tobom na

konju! Kad stigneš k cilju svome, kad skočiš sa ata svog: na rođenom visu svom, viši
čoveče, – ti ćeš se spotaći?