Page 187 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra
P. 187

maše svima pticama, spreman na let smišljen, blaženo -lakomislen: – Zaratustra

                   pretkazivač, Zaratustra uvek nasmejan, nikad nestrpljiv, nikad bezuslovni, jedan od onih
                   koji voli skokove, pravo i u stranu; ja sam se sâm ovenčao takvom krunom!


                                                                19.



                          Uzdignite srca vaša, o braćo moja, u vis, sve više! Ali ne zaboravite ni na noge!

                   Podignite i noge svoje, vi dobri igrači, i bolje još: dubite i na glavi! Ima i u sreći tromih
                   žvotinja sa glomaznim nogama odmalena. Čudno je gledati ih kako se muče, kao kakav

                   slon koji bi silom hteo da dubi na glavi. Ali, bolje je biti lud od sreće nego lud od nesreće,
                   bolje je glamazno igrati nego ići bogalj. Naučite dakle od mane mudrost moju: i najgora

                   stvar dobra je kad se okrene naopako, – i najgora stvar ima dobre noge za igranje: naučite
                   dakle već jednom sami sebe, o vi viši ljudi, da stanete na prave noge svoje! Odviknite mi

                   se već jednom od te turobnosti i od sveg tugovanja pučinskog! O, kako mi žalosni

                   izgledaju danas ti pajaci pučine! A današnjica pripada pučini.


                                                                20.


                          Budite mi kao oluj kad navali iz stenovitih pećina svojih: hoće da igra kako sâm

                   sebi zviždi, mora drhću i ugibaju se pod stopama njegovim. Onaj što daje krila

                   magarcima, što muze lavice, njemu neka je slava, duhu neobuzdanome koji dolazi kao
                   vihor-vetar za sve što je od danas, i za sve što je pučina, – – koji je dušman bodljikama i

                   bockavim glavicama, i svima svelima listićima i koprivama: neka je slava tome divljem
                   dobrom slabodnom vihor-duhu, koji igra po močvarama i tugobama kao po livadama! On

                   koji mrzi one ogavne ogare iz pučine, i sav nakazni natmureni nakot: neka je slava tome

                   duhu svih slobodnih duhova, nasmejanom vihoru, koji duva prah u oči svima
                   zloslutnicima i sušićavima! O vi viši ljudi, vaše je najveće zlo: što svi vi niste naučili

                   igrati kao što treba igrati – igrati preko sebe samih! Šta je stalo do toga što ste promašeni!
                   Koliko ima još što se može domašiti! Naučite već jednom da se smejete preko sebe

                   samih! Uzdignite srca vaša, o vi dobri igrači, u vis sve više! A.li ne zaboravite mi ni na
   182   183   184   185   186   187   188   189   190   191   192