Page 178 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

nema kovača na svetu koji bi mi vas sakovao prave i pravovaljane. Vi ste samo mostovi:

neki bi viši preko vas prelazili preko! Vi imate značaj stepena, ne ljutite se dakle na onog
koji se preko vas penje u svoju visinu! Iz semena vašeg iznićiće možda i meni jednom

pravi sin i savršen naslednik: ali to je još daleko. Sami vi niste oni kojima pripada imanje
moje i ime moje. Niste vi oni na koje ja čekam ovde u ovim brdima, niti smem s vama

sići dole još poslednji put. Došli ste k meni samo kao predznak da su viši već na putu k

meni – – ne ljudi velike čežnje, velikog gađenja, velike dosade, i sve ono što ste vi
nazvali ostatkom Božijim, ne! Ne! i po treći put Ne! druge iščekujem ja ovde u ovim

brdima, i bez njih neću podići odavde nogu svoju, – više, snažnije, pobedonosnije, ornije,
takve koji su zdravo i pravo sazdani telom i dušom: nasmejani lavovi moraju doći! O,

gosti moji, vi osobenjaci, – zar još ništa niste čuli o deci mojoj? I da se nalaze na putu k

meni? Ta govorite mi o vrtovima mojim, o blaženom ostrvlju mom, o novom i lepom
rodu mom, – zašto mi o tome ne govorite? To uzdarje hteo bih ja da izmolim od ljubavi

vaše, da mi govorite o deci mojoj. Toga radi bio sam bogat, toga sam radi postao
siromah: šta sve nisam dao, – šta sve ne bih dao, da imam jedno: tu decu, taj živi sâd, to

drveće života volje moje i najviše nade moje!« Tako je govorio Zaratustra, i zastade
odjedared u svome govoru: jer beše ga spopala njegova čežnja, i on zaklopi oči i usta

usled snažnog kucanja svoga srca. A i svi njegovi gosti ćutahu, i stajahu nepomično i

tronuto: samo što je stari pretkazivač davao znake rukama i pokretima.

Večera

Na tom mestu naime prekide pretskazivač zdravljanje Zaratustrino sa njegovim

gostima: on se progura napred, kao neko ko ne sme da gubi vremena, dohvati Zaratustru

za ruku, i povika: »Ali, Zaratustra! Jedno je mučnije nego drugo, tako ti sam kažeš: dobro
dakle, jedno je meni sad više potrebno nego sve drugo. Prava reč u pravo vreme: zar me

ti nisi pozvao na jelo? A ovde ih ima dosta koji su prešli duge puteve. Valjda tek ne
misliš da nas besedom zasitiš? Osim toga, svi mi vi govorite i suviše o smrzavanju i

davljenju u vodi i na suvu, i o ostalim nevoljama telesnim: ali još niko od vas ne spomenu
moju nevolju, a to je umiranje od gladi.« – (To reče prorok; a kad zveri Zaratustrine

začuše te reči, razbegoše se od straha. Jer videše da sve ono što su preko dana donele bile