Page 188 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra
P. 188
dobri smeh! Ovu krunu nasmejanoga, ovaj venac od ruža: vama, braćo moja, dobacujem
venac taj! Ja sam smeh proglasio svetim; o vi viši ljudi, naučite mi se - smejati!
Pesma turobnosti
1.
Govoreci Zaratustra ove govore, stajao je blizu ulaza u svoju pećinu; a kad je
izgovorio poslednje reči, izvuče se od svojih gostiju, i pobeže za kratko vreme napolje.
»O čisti miomiru oko mene, klicao je, o blažena tišino oko mene! Ali, gde su zveri moje?
Ovamo, ovamo, orle moj i zmijo moja! Recite mi što ću vas pitati, zveri moje: svi ti viši
ljudi skupa – da li možda oni ne mirišu dobro? O čisti miomiru oko mene! Sad tek znam i
osećam koliko vas, zveri moje, volim.« – I Zaratustra reče još jednom. »ja vas volim,
zveri moje!« A orao i zmija priljubiše se uza nj, dok je govorio ove reči, i gledahu k
njemu u visinu, Tako su stajali tiho na okupu troje, njuškajući i gutajući u društvu dobri
vazduh. Jer vazduh beše ovde napolju bolji nego među višim ljudima.
2.
A tek što je Zaratustra napustio bio pećinu, podiže se stari čarobnik, pegleda
lukavo unaokolo pa reče: Izašao je!« I već, vi viši ljudi – evo vas i ja golicam tim
pohvalnim i laskavim imenom, kao on sâm – već me spopade zli duh moj, varalac i
čaralac, turobni vrag moj, – koji je iz osnova protivan ovome Zaratustri, oprostite mu!
Evo hoće pred vama da čara, sad mu je baš došao čas: uzaman se rvem s tim zlim duhom.
Svima vama, koje god počasti davao ko sebi rečima, bilo da se nazivate »slobodnim
duhovima« bilo »istinoljubivima« bilo »duhovnim isposnicima« bilo »raspusnicima« bilo
»velikom čežnjom zapojenima«, – svima vama koji patite sa velikog gađenja kao i ja,
kojima je umro stari bog a navi još ne leži ni u povojima i pelenama, – svima je vama
naklonjen zli duh moj i vrag-čarobnjak. Ja znam vas, vi viši ljudi, ja znam njega, – ja
znam i toga zlokobnika, i volim ga i protiv volje, toga Zaratustru: on sâm izgleda mi
češće kao neka lepa obrazina kakvog sveca, kao kakva nova čudna preobuka u koju voli
