Page 181 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

vama ima mnogošta što mi uliva ljubav i nade. Što ste prezirali, o vi viši ljudi, to mi uliva

nade. Jer veliki su prezritelji veliki poštovatelji. Što ste očajavali, to je umnogom pogledu
za poštovanje. Jer vi ne htedoste učiti kako da se podajete, ne htedoste se učiti sitnim

mudrolijama. Danas su, na primer, mali ljudi postali gospodarem: oni svi propovedaju
podavanje i uzdržavanje i uzimanje u pamet i vrednoću i obziranje na sve strane i jedno

dugo i-tako-dalje sitnih vrlina. Što je god od roda ženskog, štogod vodi poreklo od roda

služinačkog, i naročito ona mešavina – pűčina: To bi htelo sad da zagospodari nad
svakolikom sudbinom čovekova – o gad! gad! gad! To zapitkuje jednako i neće da stane:

»kako se odražava čovek, najbolje, najduže najprijatnije?« I time – su oni danas
gospodari. Te današnje gospodare prevladajte mi, o braćo moja, – te male ljude: oni su

najveća opasnost za natčoveka! Savladajte mi, o vi viši ljudi, sitne vrline, sitne mudrolije,

k'o zrno peska sitne obziriće, sav taj komešaj mravinjački, to bedno samouživanje, tu
»sreću najviše njih«! – A bolje je da očajavate nego da se pokorite. Zaista vam kažem, ja

vas stoga volim što ne umete da živite danas, vi viši ljudi! Jer na taj način vi živite –
ponajbolje!

4.

Da li imate hrabrosti, o braćo moja? Da li ste srčani? Ne hrabrosti pred

svedocima, već pustinjačke i orlovske hrabrosti, koju ni bogovi ne posmatraju? Hladne
duše, mazge, slepci, pijani – nisu za mene srčani. Srca ima onaj koji zna šta je strah, ali

koji ume da savlada strah; koji vidi ambis, ali s ponosom. Onaj koji vidi ambis, ali očima
orla, – koji bakandžama orlovskim ambis uhvati i shvati: Taj ima hrabrosti.

5.

»Čovek je zao« – tako su govorili tešeći me svi najmudriji. Ah, kad bi to bar i

danas još bilo istina! Jer zlo je najbolja snaga čovekova. »čovek mora postati bolji i gori«