Page 132 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

vrednosti na nove tablice, oni žrtvuju sebi budućnost, – oni razapinju na krst svu

budućnost roda čovečanskog! Dobri – oni su uvek bili početak kraja.

27.

O braćo moja, da li ste dobro razumeli ovu reč moju? I sve što sam jednom rekao

o »poslednjem čoveku«? U kojima leži najveća opasnost za svu budućnost roda
čovečanskog? Zar ne u dobrima i pravednima? Razbijte, razbijte dobre i pravedne! – O

braćo moja, da li ste dobro razumeli ovu reč moju?

28.

Vi bežite od mene? Vi ste zastrašeni? Vi drhćete od ove reći moje? O braćo moja,
pozivajući vas da razbijete poštenjake i tablice njihove, ukrcao sam samo čoveka na

široko more njegovo. A sada tek dolazi za njega veliki strah, velika pogledanja uokolo,
velika bolest, veliko gađenje, velika morska bolest. Dobri su vam pokazali lažne obale i

lažna utočišta; u lažima ste dobrih vi rođeni i sklonjeni. Dobri su sve do temelja u laž
umočili i utopili. Ali onaj koji je otkrio zemlju »čovek«, otkrio je i zemlju »budućnost

roda čovečanskog«. Odsad ćete mi biti moreplovci, čestiti, strpljivi moreplovci! Idite

uspravno za vremena, o braćo moja, naučite ići uspravno! Na moru je bura, Mnogi bi
hteli da se s pomoću vas i oni usprave. Na moru je bura: sve je u moru. Na posao dakle!

Vi oprobana srca moreplovačka! Kakva otadžbina! Onam' onamo naša će krma gde je
postojbina naše dece! Onam' onamo, burnije nego morska bura, nosi nas bura velike

čežnje naše! –

29.

»Što si tako tvrd! – govorio je jednom kuhinjski ugalj dijamantu; zar nismo nas
dvoje bliski srodnici? « – Što ste tako meki? O braćo moja, tako ja pitam vas: zar niste vi

– moja braća? Što ste tako meki, tako neotporni i popustljivi? Zašto ima toliko odricanja,