Page 131 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

25.

Onaj koji je postao mudar ispitujući stara vrela, evo vam kažem, taj će na kraju
krajeva potražiti izvore budućnosti i nova porekla. – O braćo moja, neće trajati dugo a

novi će se narodi pojaviti, i novi će izvori zažuboriti dole u nove dubine. Jer, gde se javi
zamljotres – taj zatrpa mnogo bunara, i stvara mnogo žeđi: on izdiže na videlo i unutarnje

snage i tajanstvenostli. Zemljotres otkriva nove izvore. Iz potresa starih naroda izbijaju

novi izvori. I ko usklikne: »Pogle, evo bunar za mnoge žedne, srce za mnoge koji čeznu,
volja za mnoga oruđa«: – oko toga se iskuplja narod, a to znači: mnogo onih koji bi da

pokušaju. Ko ume da zapoveda, ko mora da se pokorava – to ima tu da se pokuša! Ah, i
koliko tu treba kušanja i nagađanja i neuspeha i ponovnog kušanja! Društvo ljudsko: to je

jedan pokušaj, tako ja učim, – jedno dugo kušanje i traženje: a traži se onaj koji će
zapovedati! – – pokušaj, o braćo moja! Ne »ugovore«! Razbijte, razbijte takve reči

bolećivih i polutana!

26.

O braćo moja! U kojima leži najveća opasnost za svu budućnost roda
čovečanskog? Zar ne u poštenima i pravednima? – – u njima koji govore i koji misle u

srcu svom. »mi već znamo šta je dobmo i pravedno, mi to i činimo; teško onima koji to

tek traže!« Ma koliko da je šteta od onih koji su zli: šteta od ovih dobrih najštetnija je
šteta! I ma kolika da je šteta od onih koji opadaju ovaj svet, šteta od dobrojih najštetnija

je šteta. O braćo moja, dobrima i pravedni zagledao je jednom u srce jedan koji je rekao:
»To su fariseji«. Ali ga niko nije razumeo. Dobri i pravedni nisu ga ni smeli razumeti, jer

je duh njihov zarobljen u njihovoj čistoj savesti. Glupost dobrog je bezgranično oprezna.

A istina je u ovome: pošteni moraju biti fariseji, – oni ne mogu da biraju. Pošteni moraju
na krst razapeti onog koji sam svoju vrlinu pronalazi! To je istina! Drugi pak jedan koji je

otkrio zemlju njihovu, zemlju, srce i carstvo poštenjaka i pravednika, to beše onaj koji je
zapitao: »koga mrze najviše?« Najviše mrze onog koji stvara: Onog koji razbija tablice i

stare vrednosti, razbijača, – njega nazivaju razbojnikom. Jer dobri – oni ne umeju da

stvaraju: oni su uvek početak kraja: – – oni razapinju na krst onog koji piše nove