Page 128 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra
P. 128

posred ove prašine: junačina! Od umora hoće da proguta i put i zemlju i metu i sama

                   sebe: a ni koraknuti neće dalje, – junačina! Eno ga sunce peče, a psi mu ližu znoj sa
                   udova: ali on leži prkosan i ne miče se, i pre će svisnutli od žedi: – – svisnuti na pedalj

                   daljine od mete svoje! Zaista vam kažem, još ćete ga morati vući za kose u nebo njegovo,
                   – toga deliju. Ali je bolje da ga ostavite da leži gde je legao, te da mu dođe san, utešitelj, s

                   osvežavajućim pljuskom kiše: Ostavite ga da leži dok se sâm ne probudi, – dok sâm ne

                   oporekne sav umor i sve šte je umor iz njega govorio! Jedino, braćo moja, razgonite pse
                   oko njega, lenje oblizice, i sav taj uzrujani gad od muha i mušica: – – sav taj uzrujani loj

                   »obrazovnih«, koji se sladi i hrani od znoja svakoga junaka! –


                                                                19.


                          Ja povlačim oko sebe krugove i svete međe; sve se manje njih penju sa mnom na

                   sve više bregove: ja gradim planinu od sve svetijih bregova. Ali ma kuda se peli sa

                   mnom, o braćo moja, pazite da se ne bi koji parazit sa vama popeo! Parazit: to je crv,
                   gmizavi, pripijeni crv, koji bi da se nasiti rijući po vašim bolnim ranjavim kutićima. A

                   veština njegova je u tome, da na dušama koje se penju pronalazi gde su umorne: u vaš jed

                   i u vašu zlovolju, u vaš osetljivi stid, svija gadno gnezdo svoje. Onde gde je jaki slab a
                   blagorodni premilostiv, – tu on svija svoje gadno gnezdo: parazit se širi onde gde na

                   velikome nađe njegove male ranjave kužiće. Šta je najviša vrsta svih bića, a šta najniža?
                   Parazit je najniža; a onaj koji pripada najvišoj vrsti, taj daje hrane najvećem broju

                   parazita. Jer, kako i ne bi sedeo najveći broj parazita na duši koja ima najviše stupnjeva, i
                   koja najdublje silazi? – na duši koja sve obuhvata, i koja najdalje trči i luta i šeta po sebi;

                   koja je najneophodnija, i koja se od drage volje baca u naručje slučaju: – – na duši koja

                   postoji a koja tone u postajanju; koja ima, a koja hoće da hoće i da želi: – – koja beži od
                   same sebe, i koja sebe samu sustizava u najširem krugu: koja je najmudrija, i kojoj se

                   ludost najslađe dodvoruje: – koja sebe samu najviše voli, u kojoj sve stvari odmenjuju
                   kao priliv i odliv, kao plima i oseka: – kako i ne bi bili na najvišoj duši najgori paraziti?


                          Z
   123   124   125   126   127   128   129   130   131   132   133