Page 129 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

20.

O, braćo moja, jesam li možda svirep? Ali ja kažem: što pada, treba još i
odgurnuti! Sve što je od danas – pada, propada: ko bi ga zadržao! Ali ja – ja hoću još da

ga i odgurnem! Da li ste poznali slatko uživanje: survavati kamenje u provaliju bez dna?
– Pogledajte samo ove ljude od danas, kako se survavaju u moju provaliju! Ja sam tek

predigra boljih igrača, o braćo moja! Igra za primer! Činite po mome primeru! Pa koga ne

možete naučiti da leči, toga naučite – da što brže padne! –

21.

Ja volim hrabre: ali nije dosta, biti smeo na udarcu, nego treba i znati na koga

valja udariti! A često ima više smelosti u tome da se čovek uzdrži i prođe mimo: da bi

sebe štedeo za dostojnijega neprijatelja! Vaši neprijatelji treba da su takvi da ih možete
mrzeti, ali ne da ih morate prezirati: treba da se možete ponositi neprijateljem svojim:

takav sam nauk jednom već davao. Treba, o braćo moja, da štedite sebe za dostojnijeg
neprijatelja: stoga prolazite mirno mimo mnogošta, – – poglavito mirno mnogi ološ, koji

vam puni uši grajom o pučini i o narodima. Ne dajte da vam pomuti oko njihovo Za i
njihovo Protiv! Mnogo je u tome pravo, mnogo nepravo: ko u to zagleda, gnev ga

spopada. Ko zagleda, ne može a da ne udari posred svega toga: stoga prođite i idite u

šume, i ostavite mač svoj neka miruje! Idite svojim putevima! A narod i narode ostavite
neka idu svojima! – putevima mračnim, zaista vam kažem, koje ne osvetljava ni s

vremena na vreme više ni jedna jedina nada! Ostavite sitničare neka vladaju tuda, gde je
sve što se još sjaji – talmi-zlato! Prošlo je doba kraljeva: što se danas naziva narodom, ne

zaslužuje da ima kraljeve. Pogledajte samo, kako ovi narodi sada sami podražavaju

sitničarima; i najmanju dobit čeprkaju sebi iz svakog đubreta! Oni uhode jedni druge, i
uhodeći uzimaju jedni od drugih, – i to zovu »dobro susedstvo«. O blaženo staro doba,

kada je narod govorio u sebi: »Ja hoću nad narodima – da gospodarim!« Jer, braćo moja,
ono što je najbolje treba da gospodari, ono što je najbolje i hoće da gespodari! A gde se

uči drukčije, tu – nema onog što je najbolje.