Page 130 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra
P. 130
22.
Kad bi ti – imali hleba badava, teško njima! Za čim bi takvi onda vikali! Zarada
njihova – to je ujedno i zabava njihova; pa i treba da im teško pada! Grabljive su to
životinje: u njihovu »radu« ima još grabljenja, u njihovu »zarađivanju« – podvaljivanja! I
zato treba da im teško pada! Treba da postanu još bolje grabljive životinje, finije,
mudrije, čoveku sličnije: jer čovek je najbolja grabljiva životinja. Svima životinjama oteo
je čovek vrline njihove: na taj je način od svih životinja za čoveka bilo ponajteže. Samo
su još ptice iznad njega. Te kad bi čovek još i leteti naučio, avaj! koliko bi visoko –
poletela njegova želja za grabljenjem?
23.
Muškarca i ženu želim ovakve: muškarca sposobna za rat, ženu sposobnu za
rađanje, a oboje sposobne za igru i glavom i nogama. Izgubljen neka nam izgleda dan u
koji se nije bar jedanput igralo! Lažna neka bude za nas svaka istina uz koju nije bilo bar
malo smeha!
24.
Vaše sklapanje brakova: pazite dobro, da ne bude rđavo sklopljeno! Vi sklopiste
odviše brzo, te mora sledovati – brakolomstvo! Ali, bolje je brak i lomiti nego brak
savijati, u braku izvijati! – Evo šta mi reče jednom žena jedna: »odista, izvršila sam
brakolomstvo, ali je prvo brak slomio – mene! « Video sam da su zlo-spareni uvek
najosvetoljubiviji: ceo svet mora da oseti te da svako od njih ne ide više za sebe. Stoga
bih želeo da pošteni ovako govore među sobom: »mi se volimo: daj da se postaramo da
se i dalje volimo! Ili da uvidimo da smo bili u zabludi?« – »Dajte nam vremena i mali
brak, da bismo videli da li smo sposobni za veliki brak! Velika je stvar, biti uvek
udvoje!« Taj savet dajem ja svima poštenima; i šta bi bila ljubav moja za natčoveka, i za
sve što ima da dođe, kad bih drukčije svetovao i govorio! Ne samo po broju da se plodite,
nego uvisinu – u tome, braćo moja, neka vam bude na pomoći vrt braka!