Page 130 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra
P. 130

22.



                          Kad bi ti – imali hleba badava, teško njima! Za čim bi takvi onda vikali! Zarada
                   njihova – to je ujedno i zabava njihova; pa i  treba da im teško pada! Grabljive su to

                   životinje: u njihovu »radu« ima još grabljenja, u njihovu »zarađivanju« – podvaljivanja! I
                   zato treba da im teško pada! Treba da postanu još bolje grabljive životinje, finije,

                   mudrije, čoveku sličnije: jer čovek je najbolja grabljiva životinja. Svima životinjama oteo

                   je čovek vrline njihove: na taj je način od svih životinja za čoveka bilo ponajteže. Samo
                   su još ptice iznad njega. Te kad bi  čovek još i leteti naučio, avaj! koliko bi visoko –

                   poletela njegova želja za grabljenjem?


                                                                23.



                          Muškarca i ženu želim ovakve: muškarca sposobna za rat, ženu sposobnu za
                   rađanje, a oboje sposobne za igru i glavom i nogama. Izgubljen neka nam izgleda dan u

                   koji se nije bar jedanput igralo! Lažna neka bude za nas svaka istina uz koju nije bilo bar
                   malo smeha!


                                                                24.



                          Vaše sklapanje brakova: pazite dobro, da ne bude rđavo sklopljeno! Vi sklopiste

                   odviše brzo, te mora sledovati – brakolomstvo! Ali, bolje je brak i lomiti nego brak
                   savijati, u braku izvijati! – Evo šta mi reče jednom žena jedna: »odista, izvršila sam

                   brakolomstvo, ali je prvo brak slomio – mene! « Video sam da su zlo-spareni uvek
                   najosvetoljubiviji: ceo svet mora da oseti te da svako od njih ne ide više za sebe. Stoga

                   bih želeo da pošteni ovako govore među sobom: »mi se volimo: daj da se postaramo da

                   se i dalje volimo! Ili da uvidimo da smo bili u zabludi?« – »Dajte nam vremena i mali
                   brak, da bismo videli da li smo sposobni za  veliki brak! Velika je stvar, biti uvek

                   udvoje!« Taj savet dajem ja svima poštenima; i šta bi bila ljubav moja za natčoveka, i za
                   sve što ima da dođe, kad bih drukčije svetovao i govorio! Ne samo po broju da se plodite,

                   nego uvisinu – u tome, braćo moja, neka vam bude na pomoći vrt braka!
   125   126   127   128   129   130   131   132   133   134   135