Page 127 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra
P. 127

putevima svojim. I na kraju puta još pita umor njihov: »Zašto smo uopšte i polazili na

                   puteve! Sve je isto!« Njima je prijatne čuti kad se propoveda: »Ništa se ne isplati. Ne
                   treba da hoćete!« Ali takva propoved poziva na ropstvo. O braćo moja, kao svež vihor-

                   vetar dolazi Zaratustra za sve umorne od puta; on će učiniti da još mnogi nosevi stanu
                   kijati! Slobodni dah moje duše i kroz zidne, unutar u tamnice i u tamne duhove! Volja

                   oslobađa: jer, hteti znači stvarati: tako učim ja. I jedino čega radi treba da učite, to je da

                   biste stvarali! Ali, i kako se uči, treba tek da naučite od mene, kako se dobro uči! – Ko
                   ima uši, neka čuje!


                                                                17.



                          Evo ovde čun, – a onamo preko plovi se možda u veliko Ništa. – Ali, ko hoće da
                   ude u to »Možda«? Niko od vas neće da uđe u čun smrti! Kako hoćete onda da ste umorni

                   od sveta! Sveta – siti! A niste se još ni sa zemlje pomakli! Ja sam vas viđao uvek žudne

                   zemlje, zaljubljene još u rođeni svoj umor zemaljski! Nije vam uzalud usnica
                   otromboljena: – još na njoj sedi mala jedna zemaljska želja! A u oku – zar ne pliva tuda

                   oblačak jedan još nezaboravljene zemaljske radosti? Ima na zemlji mnogo dobrih

                   pronalazaka, jedni su korisni a drugi prijatni: njih radi treba voleti zemlju. A mnogo
                   štošta na njoj tako je dobro pronađeno, da je kao i nedra ženina: i korisno i prijatno u isti

                   mah. Nego, vi sveta.siti! Vi od zemlje tromi! Vas treba prutevima šibati! Šibama vas
                   treba opet dići na hitre nege! Jer: ako niste bolesnici i preživeli kukavci, kojih je zemlja

                   sita, onda ste lenji lukavci, ili oblaporni pritajeni mačori i strasnici. Pa ako vam nije više
                   u strasti da potrčite, a vi – putujte u nepovrat! Neizlečive ne treba pokušavati lečiti: tako

                   uči Zaratustra: – putujte dakle u nepovrat! Nego, treba više hrabrosti da se načini kraj,

                   nego stih s početka: to znaju svi lekari i svi pesnici.-


                                                                18.


                          O braćo moja, ima tablica koje je stvorio umor, i ima ih koje je stvorila lenjost,

                   gnjilost: mada one jednako govore, ne treba ih jednako slušati. – Pogledajte ovog

                   žednika! Jedva još pedalj ima do mete svoje, a toliko je umoran da je prkosmo legao
   122   123   124   125   126   127   128   129   130   131   132