Page 126 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra
P. 126

ću reći u lice, iako ne zvući baš odviše ljupko: svet je u tome sličan sa čovekom što ima

                   stražnjicu, – toliko imaju pravo! U svetu ima mnogo pogani: toliko imaju pravo! Ali zato
                   sam svet još nije pogano čudovište! Ima mudrosti u tome što na svetu mnogo šta smrdi:

                   samo gadenje stvara krila i snagu koja vodi k izvoru! I na najboljemu ima još što izaziva
                   gađenje; i najbolji je još nešto što treba prevladati! O braćo moja, mnogo je mudrosti u

                   tome što na svetu ima toliko pogani.


                                                                15.



                          Evo kakve sam izreke slušao gde govore zagrobnjaci savesti svojoj, i, zaista vam
                   kažem, bezlobno i bez pritvorstva, – iako uistinu nema od toga ništa pritvornije na,svetu,

                   niti zlobnije. »Pusti svet nek ide svojim tokom! Nemoj ni prstom maknuti protiv toga!«
                   »Pusti neka ko god hoće ljude kolje i davi i dere do kože: nemoj ni prstom maketi protiv

                   tega! Tako će onda naučiti da se odreknu sveta.« »A svoj rođeni razum – njega treba ti

                   sâm da gušiš i daviš; jer to je razum od ovoga sveta, – tako ćeš onda naučiti i ti sâm da se
                   odrekneš sveta.« – – Razbijte, razbijte mi, braćo moja, te stare tablice smirenjaka.

                   Razreknite mi te izreke opadača svetskih!


                                                                16.



                          »Ko mnogo uči, taj se oduči svih živih želja« – tako šapuću danas jedni drugima u
                   uši po svim mračnim uilicama. »Mudrost umora, nema ničeg što bi vredelo; ne treba da

                   želiš!« – tu novu tablicu našao sam gde visi i na javnim tržištima. Razbijte mi, braćo
                   moja, razbijte mi i tu novu tablicu! Sveta-siti obesili su je onde, i propovednici smrti, a i

                   okrutnici: jer pogledajte bolje, to je ujedno i propoved koja poziva na ropstvo: – Što su

                   loše učili, i najbolje nenaučili, što su sve učili prerano, i prebrzo: što su se pretovarili,
                   otuda im pokvaren želudac njihov, – – pokvaren želudac, to je njihov duh: on preporučuje

                   smrt! Jer, zaista vam kažem, braćo moja, duh i jeste želudac! Život je izvor radosti: ali iz
                   koga govori pokvaren želudac, otac turobnosti, za tog su svi izvori otrovani. Saznanje, u

                   tome je radost za onoga koji ima lavlju volju! Ali ko se umorio, taj je i sâm tek predmet

                   volje, i s njim se igraju svi talasi. I to je oduvek svojstvo slabih ljudi: oni se izgube na
   121   122   123   124   125   126   127   128   129   130   131