Page 125 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra
P. 125
ptica flamingo, stojite duge sate u plitkim ribnjacima: – jer umeti stojati računa se u
zaslugu kod dvorana; i svi dvorani misle da u blaženstvo posle smrti spada i to da se –
sme sedeti! – Ne ni u tome što je neki duh koji nazivaju svetim poveo bio možda pretke
vaše u obećane zemlje, koje za mene nisu obećane: jer zemlja u kojoj je poraslo najgore
od svih drveta, krst, – kakva mi je to obećana zemlja! – – i verujte, ma kud da je taj »sveti
duh« vodio vitezove svoje, uvek su takvim pohodima pređnjačili – prednjakali raznovrsni
stvorovi, četvoronogi i dvonogi, krštenici i nekršteni! O braćo moja, vaše plemstvo ne
treba da gleda unazad, nego unapred! Izgnanici treba da ste iz svih otadžbina i
pradedovina! Svoje dece zemlju treba da ljubite: ta ljubav neka bi bila vaše novo
plemstvo, – zemlja neotkrivena, u najudaljenijim morima! Onamo, onamo neka vaša
jedra zabrode, da je tražite i nađete! Na deci svojoj traba da popravite što ste deca svojih
otaca: tako treba da iskupite sve što je prošlo! Te nove tablice postavljam iznad vas!
13.
»Čemu živeti? Sve je sujeta! Živeti – znači mlatiti praznu slamu; živeti znači
izgoreti a ne zagrejati se.« – Tako starodrevno naklapanje važi još jednako kao neka
»mudrost«; a zato što je starinsko i što zaudara na pljes, utoliko se više poštuje. I pljes
može da oplemeni. – Deci je bilo dopušteno tako govoriti: ona se plaše od vatre, jer ih je
opekla! Ima mnogo detinjarija u starim knjigama mudrosti. Ali ko večito »mlati slamu«,
kako sme taj da proklinje mlaćenje slame! Takvim budalama trebalo bi zavezati usta! Oni
sedaju za sto a ne ponesu sa sobom ništa, čak ni gladi: – i onda psuju i proklinju: »Sve je
sujeta!« A dobro jesti i piti, to, braćo moja, zaista nije sujetna veština! Razbijte, razbijte
mi tablice večno namrgodenih.
14.
»Čistome je sve čisto« – tako kaže narod. A ja vama kažem: svinjama je sve
svinjsko! Stoga i propovedaju zanešenjaci i klimoglavci, u kojih je i srce rasklimatano:
»sâm svet je jedno pogano čudovište«. Jer svi su oni nečista duha; a poglavito oni za koje
nema mira ni odmara dok nisu sagledali svet odostrag, – ti stražnjaci i zagrobnjaci! Njima