Page 125 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra
P. 125

ptica flamingo, stojite duge sate u plitkim ribnjacima: – jer umeti stojati računa se u

                   zaslugu kod dvorana; i svi dvorani misle da u blaženstvo posle smrti spada i to da se –
                   sme sedeti! – Ne ni u tome što je neki duh koji nazivaju svetim poveo bio možda pretke

                   vaše u obećane zemlje, koje za mene nisu obećane: jer zemlja u kojoj je poraslo najgore
                   od svih drveta, krst, – kakva mi je to obećana zemlja! – – i verujte, ma kud da je taj »sveti

                   duh« vodio vitezove svoje, uvek su takvim pohodima pređnjačili – prednjakali raznovrsni

                   stvorovi, četvoronogi i dvonogi, krštenici i nekršteni! O braćo moja, vaše plemstvo ne
                   treba da gleda unazad, nego unapred! Izgnanici treba da ste iz svih otadžbina i

                   pradedovina! Svoje dece zemlju treba da ljubite: ta ljubav neka bi bila vaše novo
                   plemstvo, – zemlja neotkrivena, u najudaljenijim morima! Onamo, onamo neka vaša

                   jedra zabrode, da je tražite i nađete! Na deci svojoj traba da popravite što ste deca svojih

                   otaca: tako treba da iskupite sve što je prošlo! Te nove tablice postavljam iznad vas!


                                                                13.


                          »Čemu živeti? Sve je sujeta! Živeti – znači mlatiti praznu slamu; živeti znači

                   izgoreti a ne zagrejati se.« – Tako starodrevno naklapanje važi još jednako kao neka

                   »mudrost«; a zato što je starinsko i što zaudara na pljes, utoliko se više poštuje. I pljes
                   može da oplemeni. – Deci je bilo dopušteno tako govoriti: ona se plaše od vatre, jer ih je

                   opekla! Ima mnogo detinjarija u starim knjigama mudrosti. Ali ko večito »mlati slamu«,
                   kako sme taj da proklinje mlaćenje slame! Takvim budalama trebalo bi zavezati usta! Oni

                   sedaju za sto a ne ponesu sa sobom ništa, čak ni gladi: – i onda psuju i proklinju: »Sve je
                   sujeta!« A dobro jesti i piti, to, braćo moja, zaista nije sujetna veština! Razbijte, razbijte

                   mi tablice večno namrgodenih.


                                                                14.



                          »Čistome je sve  čisto« – tako kaže narod. A ja vama kažem: svinjama je sve
                   svinjsko! Stoga i propovedaju zanešenjaci i klimoglavci, u kojih je i srce rasklimatano:

                   »sâm svet je jedno pogano čudovište«. Jer svi su oni nečista duha; a poglavito oni za koje

                   nema mira ni odmara dok nisu sagledali svet odostrag, – ti stražnjaci i zagrobnjaci! Njima
   120   121   122   123   124   125   126   127   128   129   130