Page 124 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra
P. 124

svetu bilo boljih kradljivaca i ubojica nego što su bile takve svete reči? Zar ne sadrži sâm

                   svačiji život – krađe i ubijanja? I to što su se takve reči nazivale svetima, zar se time nije
                   samo istina – ubijala? Ili, beše li to možda propoved smrti, koja je nazivala svetim sve što

                   je protivrečilo i što se protivilo svemu životu? – O braćo moja, razbijte, razbijte mi stare
                   tablice!

                                                                11.



                          U tome je moje sažaljenje prema svemu što je prošlo, što vidim. da je predato na

                   milost i nemilost, – – osećanju, duhu, ludilu svakog pokolenja koje pristiže, i koje sve što
                   je bilo pretvara u most za sebe! Može doći kakav silnik, domišljata neman, koji  će

                   milošću i nemilošću svojom sve šta je prošlo ugnjetati i stisnuti: dok mu ne bi postalo
                   mostom, i predznakom, i glasnikom, i petlovim kukurekom. A evo u  čemu je druga

                   opasnost, i moje drugo sažaljenje: ko je iz gomile, njegovo sećanje ide unazad do očeva

                   oca, – ali sa očevim ocem prestaje i vreme. Na taj je način sve što je prašlo napušteno:
                   jer, može,se desiti da gomila nekad postane gospodarom, te da sve vreme potopi u

                   plitkim vodama. Zato je, o braćo moja, potrebno novo plemstvo, koje će biti protivnik
                   svemu što je gomila, i svemu gospodstvu na silu, i koje  će na nove tablice napisati

                   nanovo reč »plemenit«. Treba mnogo plemenitih i mnogovrsnih plemenitih, da bi bilo
                   plemstva! Ili, kako sam jednom govorio u slici: »U tome i jeste božanstvenost da ima

                   bogova ali da nema jednoga boga!«


                                                                12.



                          O braćo moja, ja hoću da vas posvetim za novo plemstvo i u novo plemstvo: vi da
                   budete roditelji i odgojitelji, i sejači budućnosti, – – zaista vam kažem, ne plemstva koje

                   se može kupiti, kao što ga kupuju ćifte, i sa novcem ćiftinskim: jer malu vrednost ima sve

                   što ima cenu. Ne to otkud ste došli, treba da je odsad čast vaša, već ono kuda idete! Volja
                   vaša i korak vaš, koji hoće da prestignu vas same, – u tome neka bude nova čast vaša!

                   Zaista vam kažem, ne u tome što ste možda služili kakvog vladaoca – šta je stalo još do
                   vladalaca! – niti u tome što ste nečemu što već postoji poslužili da se još bolje učvrsti! Ne

                   u tome što bi vaš rod na dvorovima postao dvorski, te što biste naučili da, šareni, kao
   119   120   121   122   123   124   125   126   127   128   129